Српска струја испод мора

Потписивање споразума Италије и Црне Горе о изградњи подводног кабла од Тивта до Пескаре вредног 720 милиона евра, требало би да буде корак ближе реализацији потписаног енергетског споразума Србије и Италије, који предвиђа градњу хидроелектрана капацитета око 600 мегавата и ветропаркова од око 500 мегавата.

Предуслов да струја произведена у Србији стигне до Италије је управо градња подводног интерконективног кабла једносмерне струје, капацитета 1.000 мегавата који би према првим пројекцијама требало да буде завршен до 2013. године.

Како ствари стоје, градиће га италијанска компанија „Терна” у сарадњи са „Преносом”, који је прошле године издвојен из састава Електропривреде Црне Горе.

Да би киловат-сати зелене струје, добијене из обновљивих извора из Србије стигли у Црну Гору, Јавно предузеће „Електромрежа Србије” ускоро би требало да потпише тројни меморандум с црногорским „Преносом” и италијанском „Терном” за градњу новог 400 киловолтног кабла. Полазна тачка новог далековода, како се сазнаје у ЕМС-у, била би у Бајиној Башти што би у будућности са новом 400 киловолтном везом са Румунијом ојачало пренос струје из Србије ка истоку и западу Европе.

Договор италијанског и црногорског премијера Силвија Берлусконија и Мила Ђукановића требало би да буде додатна потврда да ће становници Апенинског полуострва и дефинитивно стартовати с градњом електрана у Србији. Тим споразумом предвиђена је градња десет мањих хидроелектрана на Ибру снаге од по седам до девет мегавата, а на средњој Дрини три укупне снаге 365 мегавата, кажу у Министарству енергетике. Разматраће се и градња ХЕ „Купиново” на Сави од 140 мегавата.

Цео посао требало би да обезбеди повезивање оператера за пренос електричне енергије, како би се остварила интеграција српске националне електроенергетске мреже са европском.

У ресорном министарству додају да се увелико ради на анализи пројеката на Ибру и Дрини, а у наредном периоду биће прецизиран темпо градње електрана.

Истичући значај те инвестиције, Вук Хамовић, председник ЕФТ –компаније која је највећи трговац струјом у југоисточној Европи, потврђује да је био заинтересован да суфинансира градњу подморског кабла, али да му то нико није понудио.

Хамовић каже да Италија, као велики увозник енергије, има интереса да подводни кабл што пре буде постављен, а колико му је познато италијански инвеститор је обезбедио потребан новац и то не само за кабл са пратећом опремом, већ и за повећање капацитета црногорског преносног система.

Најављено је да ће„Пренос” и „Терна” финансирати и градњу далеководапрема Србији и Босни и Херцеговини, како би се око Црне Горе формираоенергетски прстен који би у потпуности стабилизовао електромрежу те земље.