Шта је чекала Народна банка Србије? (2)

„Политика” је јуче у целости објавила реаговање Народне банке Србије на наш текст од 22. маја под насловом „Шта је чекала Народна банка Србије” поводом увођења принудне управе у Агробанку. То би учинили и без позивања на Закон о јавном информисању. И да ствар буде још чуднија НБС не демантује писање листа, већ полемише са анонимним „стручњаком за банкарство и финансијска тржишта”, нашим извором, јер је човек упитао „шта је (тим поводом) радила Народна банка у чијој је надлежности супервизија банака”. Наравно да је НБС у свом реаговању тврдила да је урадила све што је требало и могло по закону. И?

Агробанка је пре неки даностала без дозволе за рад. Отворена је нова. Треба ли јачи деманти свега оног што је НБС, наводно, учинила, али ето – и поред свег труда банка је затворена. Да ли је то „успех” процедура НБС и свега оног што је до тог епилога учињено? Закључак нека извлаче читаоци, а и акционари бивше Агробанке.

Уз све то нигде се у „Политикином” тексту не тврди да је НБС, као надлежна институција супервизије, требало да буде инволвирана у управљање банком, нити у свакодневне послове банака, укључујући и одобравање кредита, њихове отплате и књижења. То јесте одговорност руководства банке, како то и тврде у НБС.

Међутим, то што су банке према релевантним прописима дужне да воде пословне књиге и сачињавају финансијске и друге прописане извештаје у складу са законом  и важећим стандардима, који треба да одражавају њено објективно и истинито стање, како је навела НБС, не ослобађа централну монетарну институцију од свог дела одговорности, а то је контрола над радом банака.

Та одговорност изричито је наведена у Закону о НБС где се каже да „утврђује и спроводи, у оквиру своје надлежности, активности и мере ради очувања и јачања стабилности финансијског система. Такође, издаје и одузима банкама дозволе за рад, врши контролу бонитета и законитости пословања банака и обавља друге послове, у складу са законом којим се уређују банке”.

Да је стабилност финансијског система у случају Агробанке угрожена потврдила је и сама држава Србија која је навела да је морала да емитује чак 85 милиона евра дугорочних државних хартија од вредности како би спасила Агробанку, односно како би то постао капитал нове Агробанке.

Губитак од 290 милиона евра, који је Агробанка направила, није настао преко ноћи. Зар тај детаљ не говори довољно да је било основа за чешћу и детаљнију контролу НБС?

Агробанка је слабости у свом пословању очигледно имала и пре него што је талас економске кризе захватио Србију. НБС и у саопштењу наводи да су привремене мере у Агробанци биле уведене и 2007. године. Зар се није могло очекивати да НБС, управо због очувања финансијске стабилности у време велике кризе, чешће непосредно контролише управо рад Агробанке која се и раније показала као слаба карика у финансијском систему. Та контрола је нарочито требало да буде усмерена на квалитет процене кредитних ризика и инструмената обезбеђења, као и на то да ли је банка на адекватан начин обрачунавала и издвајала резерве за процењене губитке, што је НБС на крају и сама навела као разлог који је изазвао гашење банке.

Зашто је Народна банка одговорна у случају лошег пословања Агробанке? Зато што другог контролора нема. У нашем финансијском систему централна монетарна институција именована је за контролора и над њом нема већег судије, јер контрола рада банака није, као у неким другим земљама, поверена неким другим државним телима.

Нема сумње да у случају суноврата Агробанке одговорност сносе руководство и ревизорска кућа за своје извештаје. Али, зар Народна банка мисли да нико нема право да постави питање њене одговорности? Има. Још како, јер је банка над банкама, а у случају Агробанке, показала, најблаже речено, недовољну будност. О превентиви је сада излишно говорити, јер је банка угашена, а шта ће бити с новом – то ћемо тек с пажњом пратити.

Јована Рабреновић