Odluka Ustavnog suda da ospori vladino rešenje o povezivanju radnog staža za zaposlene u državnim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja ili privatizacije, postavila je pred radnike koji imaju isti ovaj problem ozbiljno pitanje kako će njima biti nadoknađene izgubljene godine radnog staža, a da Ustavni sud takav postupak ponovo ne proglasi protivustavnim.

Prvi put je radni staž povezan 2003. godine kada je donet Zakon o povezivanju staža, koji se odnosio na period od 1. januara 1991. do 31. decembra 2003. Od početka primene zakona pa do jula prošle godine, iz budžeta je, kako se saznaje, prebačeno 20,65 milijardi dinara po osnovu dugovanja za čak 60.163 preduzeća. Tako je povezan staž za više od 274.000 radnika. U proseku je svakom od njih plaćeno po dve godine i tri meseca.

Iako su u vladi ovu akciju opisivali kao presedan, tu nije bio kraj, pa je sa svakom sledećom godinom država produžavala rokove i donosila nove zaključke. Od tada do danas usvojila ih je – osam.

Upitan kako će se ubuduće rešavati ovo pitanje, s obzirom na to da je Ustavni sud osporio poslednju ovakvu odluku vlade, Rasim Ljajić, ministar rada kaže za „Politiku” da će problem biti rešen onog časa kada banke počnu da kontrolišu naplatu doprinosa.

– Ukoliko se ostvari najava Poreske uprave da od 1. jula banke neće moći da isplaćuju zarade klijentima ukoliko njihov poslodavac nije uplatio poreze i doprinose na plate, dugoročno bi se rešio ovaj problem, jer bi se time izbegle rupe u stažu – pojasnio je Ljajić.

– Samo u tom slučaju više neće biti onih oštećenih koji s pravom mogu da pitaju zašto i njima država nije povezala staž i da se žale sudu – kaže Ljajić i očekuje da će ovo pitanje biti i definitivno rešeno, bez obzira na negodovanje banaka da rade ovaj posao.

Neko ceo ovaj posao mora da kontroliše, kategoričan je ministar.

U Poreskoj upravi potvrđuju da za sada nema pomaka po pitanju obaveza banaka da od 1. jula krenu u kontrolu naplate doprinosa, odnosno da se još ne zna kako će se tehnički rešiti ovaj problem, jer banke ne žele da to rade.

Čeka se i odgovor Ustavnog suda kome se Udruženje banaka obratilo za proveru ustavnosti propisa, kojim se nalaže takva obaveza, budući da banke nisu poreznici, a da poreznici treba da budu ti koji će kontrolisati poslodavce i plaćanje obaveza.

Da bi cela stvar legla treba uskladiti, kažu poreznici, dva zakona – Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakon o platnom prometu. Već je upućena i inicijativa za izmene zakona kojim je predviđeno da banke kontrolišu uplate poreza i doprinosa na zarade, ocenjujući da to nije posao banaka već Poreske uprave.

Iako niko od nadležnih ne želi da prenebregava odluku Ustavnog suda poreznici veruju da je „pravo” na njihovoj strani i da je odluka o tome da banke ubuduće rade ovaj posao čista.

Ukoliko ne bude bilo moguće da se taj član Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmeni, biće, kako se saznaje, zatraženo da se produži rok u kome će banke početi da kontrolišu uplatu poreza i doprinosa, jer nisu tehnički spremne za taj posao.

– Bilo kako bilo, onima kojima je država povezala staž u međuvremenu ovo stečeno pravo ne može biti oduzeto, bez obzira na odluku Ustavnog suda koja se poštuje – zaključuje Ljajić.