Економија
Стечај дуг седам година
Некада четири највеће српске банке још нису угашене и не зна се кад ће стечај бити завршен. – Београдска банка је на крају 2008. потраживала око 1,14 милијарди евра, а дуговала 1,06 милијарди
Стечај некада четири највеће банке покренут је 2002. године. Од тада је продат добар део њихове имовине и тим новцем исплаћивани су повериоци првог исплатног реда у које спада и стара девизна штедња. Због испреплетаних дужничо-поверилачких односа између самих банака и највећих државних и друштвених предузећа којима су одобравани кредити, окончање стечајног поступка се не може прецизирати за Београдску и Југобанку.
За Инвестбанку и Беобанку окончање стечајног поступка може се најраније очекивати тек за две године, каже за „Политику” Добрила Хајдуковић, директор сектора стечаја и ликвидације у Агенцији за осигурање депозита.
– Завршетак стечаја Београдске банке зависи пре свега од окончања ликвидација које се воде на Кипру и у САД, дужника Београдске банке а пре свега Беобанке и Инвестбанке, као и од окончања приватизације и стечаја предузећа која су била дужници те банке – истиче Добрила Хајдуковић.
Београдска банка је, према подацима Агенције, на крају 2008. укупно потраживала око 1,14 милијарди евра. Истовремено, дуговања Банке су (према пријавама потраживања и тужбама) износила око 1,06 милијарди евра. Међутим, проблем је што је чак 82 одсто дужника у стечају, приватизацији, реструктурисању и другим облицима трансформације власништва, што захтева дуготрајну процедуру наплате у релативно малим износима.
– Највећи дужници Београдске банке, чија је стечајна маса на крају маја износила око 5,6 милијарди динара или око 59,6 милиона евра, јесу банке у стечају. И то Инвестбанка и Беобанка. А највећи дужници међу предузећима јесу јавна предузећа, као што су ЕПС, затим панчевачке „Азотара” и „Петрохемија” и РТБ „Бор”, који су у поступку реструктурисања, односно у поступку приватизације.
И крај стечаја Југобанке зависи од окончања ликвидације Агенције „Њујорк“ који се води у САД. Тешко је проценити укупну стечајну масу Југобанке, јер је неизвесна наплата потраживања од предузећа на која се примењује отпуст дуга, а те фирме још нису приватизоване. Такође се води велики број судских поступака по основу имовинско-правних односа и по потраживањима у Хрватској (тужбе вредне више од 180 милиона евра), као и у другим бившим републикама (БиХ, Македонија и Словенија). Хајдуковић каже да висина укупне стечајне масе зависи од исхода тих поступака, као и уновчења преостале имовине (32 објекта у Србији и Црној Гори) и трајних улога код 26 предузећа.
До сада је продајом имовине Југобанке и наплатом потраживања у стечајну масу ушло 6,6 милијардидинара. Од тога је од продаје некретнина добијено 2,3 милијарде, од предузећа 1,8 милијарди, грађана 80 милиона, продатих трајних улога 1,4 милијарде, наплате од закупа 616 милиона, рефундирано од закупаца 267 милиона, а од камате на орочене депозите 191,8 милиона динара.
Тренутна потраживања Југобанке од предузећа износе око 32,8 милијарди динара. Наплата од осам предузећа која се реструктуришу износи 1,05 милијарди динара, од 52 предузећа обухваћена приватизацијом (тендерска и аукцијска продаја) 3,09 милијарди динара, од два јавна предузећа – 1,1 милијарда, пет приватизованих – 263 милиона и два са Косова – близу шест милијарди динара. Од 26 предузећа из Црне Горе очекује се 1,3 милијарде динара. Осталих 196 фирми дугује 1,2 милијарде динара, док потраживања банке од 32 предузећа у стечају износе 1,13 милијарди динара. Уз то, Југобанка има и потраживања из република бивше СФРЈ од 160 милиона евра.
Југобанка, наравно, има и дуговања. Од поднетих 3.458 пријава потраживања, до сада је испитано 3.438 и призната су потраживања поверилаца по основу главног дуга са каматом у укупном износу од 115 милиона евра, укључујући и потраживања поверилаца првог исплатног реда.
– Први исплатни ред поверилаца намиренје јануара 2008. у потпуности у односу на правоснажно утврђена потраживања по основу главног дуга и припадајуће камате у износу од 41,9 милиона евра.Правоснажно признате обавезе према повериоцима другог исплатног реда са каматом износе око 71,8 милиона евра, а средства обезбеђена за прву делимичну исплату повериоцима другог исплатног реда износе око 18,3 милиона евра.
По оспореним потраживањима воде се парнице за утврђење које су покренули повериоци, у износу од око 392,2 милиона евра.
----------------------------------------------------------
Америка и Кипар
Увођењем санкција, америчке институције су блокирале имовину и сва средства на рачунима, заплениле сву документацију Београдске банке и њене Агенције у Америци. Потом је OFAC јуна 1993. одузео дозволе за рад Агенцији. Одмах по покретању стечаја над Београдском банком, 2002 године, Banking Department of the State of New York – Superintendent of Banks – ликвидациони управник у Америци преузео је пословање, имовину и трансферисао сва средства банке на посебан рачун и покренуо поступак ликвидације по закону о банкама државе Њујорк, каже наша саговорница.
Иако су неки медији наводили да је предузеће „Antexol Trade Ltd”, које је Београдска банка основала на Кипру за време санкција, било „живо” и после 2002. а преко кога би евентуално могло да се уђе у траг српским парама, према информацијама Агенције затворено је јула 1999.
Бисерка Думић
(Сутра: Судбина Беобанке и Инвестбанке: Колико ће трајати стечај)
Последњи коментари
Te banke su bile likvidne a imale su dug prema stedisama.A sta je sa imovinom SDK ili Zop.Dinkic je zeleo posto poto da unisti jednu takvu instituciju i da prisvoji sve njeno.Radnici SDK su imali mnogo manje plate od poslovnih banaka jer je trebalo ulagati u najsavremeniju tehniku i nove zgrade filijala i ekspozitura,Nije drzava to gradila vec SDK na racun radnika.Dinkic je licno rekao,dok je bio guverner da ne zeli ni Z od ZOP-a.Postavlja se pitanje zasto? Ne sigurno zbog EU vec da bi svu imovinu SDK,koja je u medjuvremenu postala imovina Srbije,raskrcmio i podelio stranim bankama i svojoj Nacionalnoj Stedionici.Naravno ne za djabe.
Ove banke su bile najveci kreditori drzavnih firmi kao sto su Sartid,EPS,NIS,Genex,Inex,Galenika, cementare....njihova potrazivanja od tih firmi su morala biti namirena ili kao kroz povracaj datih kredita ili kroz ucesce u kapitalu tih kompanija.
Postavlja se pitanje kako bi Labus i Dinkic tako uspesno prodali srpsku privredu ako bi banke trazile povracaj kredita.Najlaksi nacin je bio zatvoriti banke kao nelikvidne i sve to prodati bud zasto i naravno uzeti procenat za uslugu.
Privatizacija tih banaka bi bila strasno skupa jer su banke imale vrlo velike kapital, a na taj nacin bi se privatizovalo i 20 % srpske privrede.
S druge strane strane banke bi sporije dobijale trziste za plasman svojih skupih kredita.
Ali u Srbiji je sve tako, pojave se par nabedjenih strucnjaka i uniste ogromne vrednosti, a da nakon toga nikome ne polazu racune.
Sem toga pravo leglo korupcije se nalazi i u Agenciji za privatizaciju ako se iko ikada bude bavio time...
@el gladijator. Malo ste u zabludi oko kamata, ali, to nije ni bitno. U pravu ste da su nase banke davale kredite i da su njima pokrivane plate i drzan socijalni mir. Tacno je i to da krediti nisu vracani, ali, zasto zaboravljate da je automatski dobar deo privrede i neplatisa prelazio u vlasnistvo banaka? Zar ne shvatate da u tome i jeste stos, rasprodati sve sto je bilo od banaka a da to niko ne zna. Pa i to je jedan od razloga da sve tako dugo traje. Takva nedisciplina neplatisa i duznika se resava na neki drugi nacin, a ne gasenjem banaka. "Elita" se je polakomila za bogatstvima istih i pod plastom o kome Vi govorite i dan danas sve rasprodaje. No, kad tad ce se sve to staviti na tapet. Drugo, sta sa danasnjom nelikvidnoscu i jos opasnijom finansijskom nedisciplinom, kao i kreditima i spoljnjim deficitom 3-4 puta vecim? A to je posle epizode gasenja banaka cak jos drasticnije i samim tim neprihvatljivo i osudjujuce. O negativnoj kamati na godisnjem nivou ste, ponavljam, u velikoj zabludi, a da ne govorimo i o onoj zateznoj kamati koja se dnevno obracunava. To je prava katastrofa. Dakle, nikakvu garanciju po stabilnost nase privrede nam ne daju ove "strane" banke. U to smo se uverili i u vreme pred kriznog talasa kada su intenzivno i masovno iznosile pare iz drzave i ulagale ih u "matice" i tamosnju privredu. Pokazalo se da to moze biti i razarajuce i pogubno po nasu. Sta smo, u krajnjem, dobili gasenjem nasih banaka i SDK? Koja je sada sigurnost nasih privrednika? Ne znam sta ste radili u banci i koje poslove pokrivali, ali, bez obzira na sve biste morali znati da je na ovim bankama lezalo oko 80% srpske privrede i drustva. Koja bi drzava tako nesto uradila i otvorila vrata "stranim" privatnim bankama da ubiru kajmak i maticni mlec?







