Стечај некада четири највеће банке покренут је 2002. године. Од тада је продат добар део њихове имовине и тим новцем исплаћивани су повериоци првог исплатног реда у које спада и стара девизна штедња. Због испреплетаних дужничо-поверилачких односа између самих банака и највећих државних и друштвених предузећа којима су одобравани кредити, окончање стечајног поступка се не може прецизирати за Београдску и Југобанку.

За Инвестбанку и Беобанку окончање стечајног поступка може се најраније очекивати тек за две године, каже за „Политику” Добрила Хајдуковић, директор сектора стечаја и ликвидације у Агенцији за осигурање депозита.

– Завршетак стечаја Београдске банке зависи пре свега од окончања ликвидација које се воде на Кипру и у САД, дужника Београдске банке а пре свега Беобанке и Инвестбанке, као и од окончања приватизације и стечаја предузећа која су била дужници те банке – истиче Добрила Хајдуковић.

Београдска банка је, према подацима Агенције, на крају 2008. укупно потраживала око 1,14 милијарди евра. Истовремено, дуговања Банке су (према пријавама потраживања и тужбама) износила око 1,06 милијарди евра. Међутим, проблем је што је чак 82 одсто дужника у стечају, приватизацији, реструктурисању и другим облицима трансформације власништва, што захтева дуготрајну процедуру наплате у релативно малим износима.

– Највећи дужници Београдске банке, чија је стечајна маса на крају маја износила око 5,6 милијарди динара или око 59,6 милиона евра, јесу банке у стечају. И то Инвестбанка и Беобанка. А највећи дужници међу предузећима јесу јавна предузећа, као што су ЕПС, затим панчевачке „Азотара” и „Петрохемија” и РТБ „Бор”, који су у поступку реструктурисања, односно у поступку приватизације.

И крај стечаја Југобанке зависи од окончања ликвидације Агенције „Њујорк“ који се води у САД. Тешко је проценити укупну стечајну масу Југобанке, јер је неизвесна наплата потраживања од предузећа на која се примењује отпуст дуга, а те фирме још нису приватизоване. Такође се води велики број судских поступака по основу имовинско-правних односа и по потраживањима у Хрватској (тужбе вредне више од 180 милиона евра), као и у другим бившим републикама (БиХ, Македонија и Словенија). Хајдуковић каже да висина укупне стечајне масе зависи од исхода тих поступака, као и уновчења преостале имовине (32 објекта у Србији и Црној Гори) и трајних улога код 26 предузећа.

До сада је продајом имовине Југобанке и наплатом потраживања у стечајну масу ушло 6,6 милијардидинара. Од тога је од продаје некретнина добијено 2,3 милијарде, од предузећа 1,8 милијарди, грађана 80 милиона, продатих трајних улога 1,4 милијарде, наплате од закупа 616 милиона, рефундирано од закупаца 267 милиона, а од камате на орочене депозите 191,8 милиона динара.

Тренутна потраживања Југобанке од предузећа износе око 32,8 милијарди динара. Наплата од осам предузећа која се реструктуришу износи 1,05 милијарди динара, од 52 предузећа обухваћена приватизацијом (тендерска и аукцијска продаја) 3,09 милијарди динара, од два јавна предузећа – 1,1 милијарда, пет приватизованих – 263 милиона и два са Косова – близу шест милијарди динара. Од 26 предузећа из Црне Горе очекује се 1,3 милијарде динара. Осталих 196 фирми дугује 1,2 милијарде динара, док потраживања банке од 32 предузећа у стечају износе 1,13 милијарди динара. Уз то, Југобанка има и потраживања из република бивше СФРЈ од 160 милиона евра.

Југобанка, наравно, има и дуговања. Од поднетих 3.458 пријава потраживања, до сада је испитано 3.438 и призната су потраживања поверилаца по основу главног дуга са каматом у укупном износу од 115 милиона евра, укључујући и потраживања поверилаца првог исплатног реда.

– Први исплатни ред поверилаца намиренје јануара 2008. у потпуности у односу на правоснажно утврђена потраживања по основу главног дуга и припадајуће камате у износу од 41,9 милиона евра.Правоснажно признате обавезе према повериоцима другог исплатног реда са каматом износе око 71,8 милиона евра, а средства обезбеђена за прву делимичну исплату повериоцима другог исплатног реда износе око 18,3 милиона евра.

По оспореним потраживањима воде се парнице за утврђење које су покренули повериоци, у износу од око 392,2 милиона евра.

----------------------------------------------------------

Америка и Кипар

Увођењем санкција, америчке институције су блокирале имовину и сва средства на рачунима, заплениле сву документацију Београдске банке и њене Агенције у Америци. Потом је OFAC јуна 1993. одузео дозволе за рад Агенцији. Одмах по покретању стечаја над Београдском банком, 2002 године, Banking Department of the State of New York – Superintendent of Banks – ликвидациони управник у Америци преузео је пословање, имовину и трансферисао сва средства банке на посебан рачун и покренуо поступак ликвидације по закону о банкама државе Њујорк, каже наша саговорница.

Иако су неки медији наводили да је предузеће „Antexol Trade Ltd”, које је Београдска банка основала на Кипру за време санкција, било „живо” и после 2002. а преко кога би евентуално могло да се уђе у траг српским парама, према информацијама Агенције затворено је јула 1999.

Бисерка Думић

(Сутра: Судбина Беобанке и Инвестбанке: Колико ће трајати стечај)