Штедимо у еврима, а задужујемо се у динарима

У нашем банкарском систему постоји једна чудноватост која би се могла наћи у оној чувеној рубрици – веровали или не, али све је истина. А истина је да грађани Србије чак у 99 одсто случајева штеде новац у девизама, а да готово у истом проценту узимају готовинске кредите искључиво у динарима. Откуд то?

Тајне, наравно, нема. У питању је рачуница којој је веома допринела Народна банка Србије. Било је довољно да ради веће динаризације, односно већег учешћа динара у нашем, иначе, високо евроизованом систему, за сваки кредит индексиран у еврима уведе обавезан депозит од 30 одсто вредности зајма.

Само тим потезом централна банка је практично „укинула” девизне кеш кредите исплаћене у динарима, али као дуг претворене евре. За тили час наши људи су се прерачунали и открили да им је повољније, питање и да ли јевтиније, да се ману депозита и девизне клаузуле и листом крену да узимају динарске зајмове чије су камате поприличне за наше услове.

У најповољнијој варијанти задуживања, око 18 па све до 24 одсто. Веома често та номинална каматна стопа нарасте још за неколико процентних поена док је банка не искаже као ефективну цену зајма. Упркос ниској инфлацији, која је једва два процента годишње, камате на динарске зајмове и даље су готово зеленашке.

Декларативно банкари ће јавно рећи да су се стекли многи услови да камате на динарске зајмове иду доле, али то се у пракси још не дешава.

Већ дуже време камате на еврокредите знатно мање су од динарских, па упркос томе што постоји ризик од промене курса, може да се нађе резон у узимању баш оваквих зајмова. Осим тога, у време месеца штедње банке се нису утркивале да привуку клијенте нижим каматама.

Као по команди на орочену штедњу до годину дана давале су камату око 1,5 одсто. Отуда и питање да ли је дошло време да банке, кад већ на ниском нивоу држе камату на орочене евре, смање камату и на девизне зајмове.

У понуди банака може да се нађе еврозајам с каматом од седам па све до 15 одсто годишње. Питање је шта је исплативије. То свако од будућих дужника мора да израчуна. Узети зајам с каматом од седам у девизном знаку или динарски с ценом од 18 или 24 одсто?

При том треба узети у обзир и раст курса динара у односу на евро од 4,3 процента за годину дана, како показују подаци централне банке.

Међутим, када се детаљније погледају услови, односно стварна цена таквог зајма види се да је ефективна каматна стопа код кредита индексираног у еврима више него двоструко већа од номиналне. Шта је разлог да стварна цена зајма, које су банке на својим сајтовима клијентима појасниле као „трошкове који падају на терет корисника, познати су у тренутку оглашавања и улазе у обрачун ефективне каматне стопе”, буду тако велики?

У Комерцијалној банци на сајту је наведено, у акцијској понуди, да је на поменуте зајмове номинална каматна стопа седам, а ефективна 17 одсто. Ван акцијске понуде на исте кредите камата је 11,95, а ефективна 26,99 што је више него двоструко. Шта је све урачунато па је на крају ефективна каматна стопа тако висока?

У овој банци одговарају да висина активних камата банака није једнозначно одређена висином пасивних камата, а још мање једним њеним, истина битним, сегментом – каматом на штедњу.

– Те камате зависе од много фактора, међу којима су кредитни ризик, пондерисана цена укупних извора финансирања, стопа НПЛ-а (проценат лоших пласмана), кредитни рејтинг земље, висина референтне каматне стопе НБС, економски амбијент, тражња за кредитима, кредитни потенцијал и способност клијената да кредите врате..., тако да није реално очекивати да чим падну камате на штедњу, аутоматски и једнозначно падну и камате на кредите. Начин обрачуна ефективне каматне стопе прописала је НБС и обавезујући је за све банке. Ефективна каматна стопа представља укупну цену кредита, те стога на њену висину осим номиналне цене утичу и рок отплате кредита, висина депозита, висина накнада и трошкова које клијент плаћа приликом одобрења кредита (трошкови повлачења извештаја кредитног бироа, трошкови издавања меница, накнада за обраду захтева и друго) – наводе у Комерцијалној банци.

У конкретном случају, реч је о кредиту са валутном клаузулом, који подразумева обавезу полагања девизног депозита у висини од 30 одсто од износа кредита, који знатно утиче на висину ефективне каматне стопе. Иако је, кажу у Комерцијалној банци, велика разлика између номиналне и ефективне каматне стопе, једноставним поређењем, може се видети да је та понуда још увек најконкурентнија.