Штедња мала за минусе

Фискални дефицит и даље је најизраженији проблем у економској политици и он превазилази најављене мере штедње, оценио је јуче економиста Стојан Стаменковић приликом представљања новог броја часописа „Макроекономске анализе и трендови”.

– Сагласни смо са оценом Фискалног савета да би дефицит државе у првом тромесечју могао да буде више него двоструко већи од износа предвиђеног аранжманом са ММФ-ом за тај период, односно да га премаши за око 30 милијарди динара – рекао је Стаменковић.

У складу с договором са ММФ-ом, дефицит у првом кварталу ове године не би требало да премаши 26 милијарди динара. По Стаменковићевом мишљењу, усвојене мере штедње покриће тек половину овог мањка који се појавио у буџету, и то уз услов да се у потпуности остваре. Због тога прети опасност додатног задуживања државе обвезницама или директним задуживањем.

У ситуацији када је ниво јавног дуга суочен са лимитом, а изгледа да је неминовност даље издавање државних обвезница и ново задуживање, могуће је заоштравање екстерне ликвидности и довођење у питање инвестиционог рејтинга земље. Због тога ће први задатак нове владе бити дугорочна фискална консолидација и реформа јавног сектора. По њему, нова влада мораће и да заборави досадашње договоре са ММФ-ом и да прави нови споразум који ће уважити нове параметре.

За најављену меру укидања ПДВ-а на опрему за бебе, Стаменковић је рекао да сумња да ће та мера дати одговарајуће ефекте, нарочито ако није предложена било каква компензација за изостајање ових прихода.

Стаменковић је указао и да ће држава имати проблема и са девизним резервама, јер уколико НБС настави са оваквом динамиком интервенција на девизном тржишту, резерве ће бити потрошене за две до три године, па постоји опасност да се већ 2013–2014. године држава суочи са спољном неликвидношћу и потребом да се направи велика девалвација.

– То је проблем за нову владу. Бојим се, када прође ова предизборна еуфорија, да ће нам предстојати нешто слично као у појединим европским земљама – смањивање броја радних места и зарада – оценио је Стаменковић.

Реформа јавног сектора обухватила би јавну управу, јавне финансије, јавна предузећа, фондове обавезног социјалног и здравственог и пензијског осигурања, као и сегмент управљања државном и јавном имовином, сматра Стаменковић.

Најављене мере штедње неће бити довољне за покривање рупе у буџету, те ће бити потребно да нова влада одмах уђе у хитну реформу јавног сектора, сматра Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а.

Не може се, указао је он, размишљати да се смање доприноси на зараде, а да се повећа ПДВ, јер би се, рецимо, повећање ПДВ-а прелило на тражњу, цене, угрозило би потрошаче, тако да ту неког нето ефекта не би ни било, каже Ковачевић.

Повећање ПДВ-а би највише угрозило сиромашне, односно оне који највише троше на храну, па би то имало и социјалне последице, указао је на могући ланац догађања Ковачевић и оценио да је могуће решење проширење пореске базе.

Ј. Рабреновић