Србија ће догодине, за отплату дугова и покривање минуса у каси, морати да издвоји чак 510 милијарди динара, односно 5,1 милијарду евра. То је чак 14 одсто бруто домаћег производа. На ову чињеницу недавно су упозорили чланови Фискалног савета, приликом представљања најновијег извештаја о буџету. „То су велике паре не само за наше прилике”, рекао је том приликом Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Чувари државне касе израчунали су да држава мора да обезбеди око 360 милијарди динара за отплату главнице јавног дуга. Највећу ставку представља износ од 230 милијарди динара који ће држава морати да плати онима који су куповали краткорочне трезорске записе. На списку обавеза је и стара девизна штедња за чије је финансирање неопходно око 35 милијарди динара, док преостале обавезе, по основу отплата главница домаћег јавног дуга, износе око 55 милијарди динара.

На то треба додати и 152 милијарде динара, колико је неопходно да се покрије јаз између прихода и расхода у буџету.

Део обавеза у износу од 50 до 60 милијарди динара могуће је финансирати из постојећих девизних депозита државе, наводи се у извештају Фискалног савета. Неопходно је да се обезбеди још 450 до 460 милијарди динара.

– Највећи део наведених средстава могао би се обезбедити рефинансирањем доспелих краткорочних дугова, по основу хартија од вредности, у износу од 230 милијарди динара. Преостала средстава која су потребна за финансирање дефицита и доспелих дугова, износе 220 до 230 милијарди динара. Ова средства ће се једним делом обезбедити повлачењем транши већ уговорених кредита, док ће се другим делом обезбедити рефинансирањем дугова и новим задуживањем – наводи се у извештају.

Чланови Фискалног савета, ипак, додају да је за рефинансирање дугова неопходно поверење инвеститора у кредитну способност дужника, у овом случају државе Србије. Због тога су забринути да се већ у наредној години могу јавити први проблеми у финансирању обавеза државе.

– Актуелни талас кризе јавног дуга у Европи учинио је инвеститоре неповерљивијим и опрезнијим, па они сада реагују одбијањем да финансирају јавни дуг неке земље при знатно нижем нивоу дуга у односу на БДП него што је то раније био случај. Највећи ризик за Србију сада је, дакле, да инвеститори у једном тренутку, процене да је Србија несолвентна, а да потом одбију да финансирају фискални дефицит и отплату доспелих дугова – што би значило улазак у дужничку кризу – упозоравају.

Додају и то да је наша земља посебно рањива на могућност да инвеститори одустану од рефинансирања државних хартија од вредности, односно да доспевајућа средства не улажу поново у трезорске записе. Последње релевантне међународне анализе указују на могућност да банке из еврозоне у недостатку ликвидности почну да повлаче капитал из централне и источне Европе, подсећају.

– Имајући у виду нестабилност у међународном окружењу, као и могуће неповерење услед високог и растућег домаћег јавног дуга, одлуке инвеститора се не могу у потпуности предвидети, па је тиме ризик рефинансирања у 2012. години израженији него у претходном периоду – пише у овом документу.

И док у Министарству финансија немају коментар на овако алармантна упозорења, стручњаци су забринути. Економиста Љубодраг Савић већ дуго упозорава да Србији прети дужничка криза.

– Бојим се да је 5,1 милијарда евра огромна сума и да нас то сигурно води у дужничку кризу. Тај трошак је чак 3,5 одсто већи од укупних трошкова за образовање. У наредних неколико година то значи да се можемо опростити од улагања у развој. Све теже ћемо налазити кредиторе који ће по садашњим условима одобравати кредите. Ако и нађемо, цена тог кредита ће бити све већа и већа. Са друге стране, остаје много мање новца за подстицаје и улагање. То је јаз који се шири – каже Савић и додаје да би волео да се испостави да није у праву.

Ненад Гујаничић из „Синтеза инвеста” сматра да „ниво финансирања јавног дуга постепено поприма веома озбиљне размере које ће бити све теже контролисати”.

– Наравно да је сасвим извесно да ће велики део плаћања главнице бити финансиран емисијом нових зајмова, док ће њихова цена бити одређена нивоом макроекономске стабилности земље, али и глобалним токовима капитала. Србија се преко евро-обвезница позиционирала на светском тржишту капитала, те ће сада домаћи властодршци бити под будним оком светских инвеститора што ће се рефлектовати на цену нашег дуга, самим тим и на могућности новог задуживања. Овај негативни сценарио је директна последица чињенице да се позајмљеним средствима већ дуже време финансирају потрошња, или пак одокативне државне инвестиције којих смо били сведоци и претходних дана. Када је у питању сервисирање дуга продајом државне имовине, овде су могућности веома скучене што се најбоље видело на примеру продаје „Телекома”, који је једно од највреднијих домаћих предузећа, закључује наш саговорник.