Стране банке као да саботирају тендере у Србији. И то оне с највећим износима купопродајних цена, где би држава била на добитку за више стотина милиона евра. Не тако давно пропао је тендер за РТБ „Бор” јер аустријском бизнисмену Мирку Ковачу, према његовом објашњењу, Дојче банка није одобрила задуживање за сву потребну купопродајну суму. Иста банка означена је као кривац и за одлагање изградње аутопута Хоргош–Пожега, а колико јуче уследио је нови тендерски „случај”. Филип Цептер одустао је од куповине београдског ИМТ-а с практично истим објашњењем да стране банке у овом тренутку не желе да инвестирају у Србију. Овај тендер, бар за сада, није пропао јер ће посао бити понуђен другорангираном понуђачу, а то је бивши министар енергетике Горан Новаковић.

У пословним круговима јуче се само спекулисало о томе шта би могло навести Филипа Цептера, чије се богатство процењује на 4,4 милијарде долара и који се због тога налази на 23. месту листе најбогатијих у Средњој и Источној Европи пољског магазина „Впрост”, да се одрекне атрактивних некретнина у престоници које има ИМТ и зашто би таквом богаташу банке одбиле да дају гаранцију за такозвано добро извршење посла од 12 милиона евра. Ова гаранција се, иначе, тражи само од купца с којим Агенција за приватизацију преговара. У оптицају су били већ познати разлози – почев од глобално пооштрених услова задуживања као последице америчке, а сада све више и светске економске кризе, наших вишемесечних политичких прилика, али и тога да је Цептер одједном променио стратешки однос према домовини. Само пре неколико дана, он је одустао и од куповине зрењанинске шећеране.

Консултант Бранко Павловић каже да је један од разлога што су тендери неуспешни мали износ лицитационих гаранција које купци плаћају уколико одлуче да одустану од куповине предузећа, а све то отвара могућности за њихово шпекулативно понашање.

– Да је „Верано моторс” у случају Робних кућа „Београд” одустао од куповине изгубио би 40 милиона евра, колико је износила лицитациона гаранција. У случају РТБ „Бор” неуспешни купци су изгубили три, односно десет милиона долара, што је мало у односу на вредност „Бора”. Филип Цептер ће због одустанка од ИМТ-а изгубити само 50.000 евра, што је недопустиво мало. С обзиром на вредност њиховог плаца на Новом Београду, гаранција је морала износити милион евра по хектару, односно 35 милиона евра. У том случају инвеститори не би одустајали јер би одговарали својом имовином – каже Павловић.

По његовим речима, сврха такозваних бид-бондова, односно гаранција које се дају за учешће на лицитацији или тендеру, јесте да покажу да се ради о озбиљним, а не шпекулативним купцима. И зато се оне морају тражити и пре лицитације или заједно с достављањем тендерске понуде када је овај вид продаје у питању. У случајевима када су гаранције мале, даје се простора потенцијалном купцу да се премишља и да „тргују” с другорангираним понуђачем. У овом случају други на тендер листи уштедеће 12 милиона евра разлике између две понуђене цене. Уз неку провизију, подразумева се.

Представници банака у Србији оценили су да политичка нестабилност у земљи има одређеног утицаја на повлачење банака из финансирања инвестиција у Србији, али да се политичка ситуација у великој мери користи као оправдање и када су у питању други разлози.

Председник управног одбора банке Сосијете женерал Горан Питић каже да му није познато које су банке одбиле да прате Цептера, да би му помогло када би знао о коме се ради, али да банке у сваком конкретном случају цене све околности – квалитет пословног аранжмана, скупљи тренутак за финансирање у Србији, веће кредитне ризике. „Лично мислим да у овом случају најмањи пондер заузимају прилике у Србији, пре је то збир свих околности, па и Цептерове пословне стратегије. Да се разумемо, у Србији нема катастрофичног сценарија, само је питање темпа којим ћемо ићи напред”, рекао је Питић.

Члан извршног одбора Фолксбанке Клаус Милер казао је да се банке у Европи које дају гаранције инвеститорима у Србији суочавају са одређеним ризиком земље. Милер је додао да уколико је ризик земље нижи, утолико је лакше и јефтиније добити банкарску гаранцију.

„Могу се навести и други разлози – пројекат инвестирања представља превелики ризик за банку, или обезбеђења нису довољна”, казао је Милер и оценио да је „наравно лакше за инвеститора да се оправда ризиком земље”.

Потпредседник извршног одбора Финдоместик банке Владимир Марковић оценио је да је повлачење банака из финансирања инвестиција у Србији „сплет више околности”, као и да позивање на политичку ситуацију као разлог „звучи више као изговор”.

Он је указао да је политичка ситуација у Србији нестабилна већ дужи низ година, као и да инвеститори то имају у виду када се одлучују да улажу у нашу земљу.

Марковић је истакао да је нормално да у случају да на власт у Србију дође антиевропска влада, што је, према његовим речима, мало вероватно и инвеститори то знају, велике светске банке не би стајале иза било каквих пројеката.

Он је додао да је право питање ко стоји иза свих приватизација и куповина у Београду и какав је бонитет тих фирми, истичући да је сигурно да банке и то имају у виду.