У земље ЕУ и ЦЕФТА региона извозе 65 одсто производње: погон „Свислајона“ Фото Фонет

За Слободана Вучићевића, председника Управног одбора компаније „Дрога Колинска”, званично одмрзавање прелазног споразума са Европском унијом заправо је значило рушење географских граница у региону. Има већ недељу дана како су у очима цариника све земље у којима послује (Србија, Словенија, Босна и Херцеговина и Македонија) постале једно тржиште. Јер, све што од сировина пазари у било којој од наведених земаља, моћи ће да користи у производњи као домаћу робу и затим готов производ извезе у Европу, без царина.

До сада је, приликом извоза, морао да доказује да је бар 51 одсто вредности робе српског порекла, док ће се од сада производне сировине увезене из региона, уз дораду, такође рачунати као домаће. Захваљујући формулацији „дијагонална кумулација порекла робе”, овдашњи привредници ће као домаће моћи да користе све производне сировине из земаља са којима Србија има потписан споразум о слободној трговини. У Привредној комори Србије објашњавају да се то односи на репроматеријал увезен из ЕУ и ЦЕФТА региона (Хрватска, Босна и Херцеговина, Албанија, Македонија, Молдавија и Црна Гора). То правило важиће и за оне који сировине увозе из Турске, јер би ускоро требало да ступи на снагу и споразум о слободној трговини са том земљом.

– Платили смо скупу улазницу, време је да нам се то врати – нашалио се Вучићевић на почетку разговора, алудирајући на прошлогодишњу одлуку Србије да једнострано укине царине са ЕУ. – Држава је одлучила да потпуно отвори границе тржишта у, можда, најгорем тренутку, усред светске економске кризе. Зато су и приходи од царина лане били знатно мањи. Сада ће привредници имати велике користи од тога – објашњава Вучићевић.

За разлику од њега, Родољуб Драшковић, директор компаније „Свислајон” из Горњег Милановца, тврди да од одмрзавања споразума неће имати много користи. Сировине које највише користи у производњи спадају у ред „осетљивих производа”, па држава и даље штити царинама домаће произвођаче.

– У земље ЕУ и ЦЕФТА региона извозимо чак 65 одсто укупне производње. Међутим, на развијеним тржиштима нисмо конкурентни, чак смо 40 одсто скупљи од конкуренције. Јер, на увоз млека у праху и шећера плаћамо царину – истиче Драшковић.

Ипак, он додаје да је, чак и са царинама, млеко у праху из увоза јефтиније од оног које може да купи на домаћем тржишту. На пример, у Србији се та сировина продаје по цени од 320 до 340 динара за килограм, док је из иностранства, са царином од 20 одсто, млеко у праху кошта од 280 до 290 динара.

– Тако су произвођачи из ЕУ аутоматски у предности у односу на нас – са жаљењем је констатовао Драшковић.

Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду у Привредној комори Србије, објашњава да постоје производи (који ће и после истека периода прилагођавања од шест година) остати заштићени царинским стопама. У споразуму са ЕУ потписано је да су то неке врсте дувана (царина – 10 одсто), уље (30 процената) и шећер (20 одсто).

– То није ништа неуобичајено, тиме се штите домаћи произвођачи. На пример, држава страхује да би уколико би укинула царине на увоз млека у праху, угрозила примарне произвођаче млека, односно сељаке – објашњава.

У Привредној комори Србије истичу да нема сумње да ће наведени споразум обезбедити лакшу продорност српске робе на тржиште ЕУ. Додају и то да ће страним компанијама сада бити у интересу да покрену производњу у Србији, јер ће тиме освојити и регионално тржиште.

Статистички подаци Бироа за регионалну сарадњу ПКС показују да Србија има суфицит у размени са ЦЕФТА од 1,43 милијарде долара. Појединачно по земљама, прошле године у плусу је била наша размена са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Албанијом. Минус у размени имали смо са Хрватском, али и Молдавијом. Од земаља бивше Југославије, дефицит имамо и са Словенијом, која је чланица ЕУ. Подаци из истог извора показују да смо трговински дефицит (минус 4,63 милијарди долара) имали и са земљама ЕУ, али и са Руском Федерацијом (минус 1,633 милијарде долара).

Министар економије Млађан Динкић очекује да Србија постане центар ЦЕФТА региона, поготово што наша земља ове године преузима председавање његовим комитетом. Надлежни министар објашњава да ће настојати да се, осим тржишта робе, либерализују и услуге које чине чак 60 одсто БДП-а у свим земљама региона.

– Друга важна ствар је либерализација тржишта јавних набавки.

Према нашем Закону о јавним набавкама, српска предузећа имају предност од 20 одсто у цени у односу на стране фирме. Са ЕУ је договорено да се у наредних шест година, од датума ступања на снагу Прелазног трговинског споразума са ЕУ, изврши фазна либерализација па да се ти услови изједначе.Дакле, ми ћемо у наредном периоду изједначити услове за конкурисање европских компанија са домаћим на српском тржишту. Међутим, у ЦЕФТА смо договорили да од 1. маја ове године, дамо потпуно једнаке услове свим земљама чланицама – најавио је недавно министар Динкић.

А. Николић