Више од половине становника Србије, који би требало да бесплатно постану власници акција Електропривреде Србије, Телекома, београдског аеродрома „Никола Тесла”, „Јат ервејза” и фармацеутске компаније „Галеника”, требало би да има могућност да прода не само акције појединог јавног предузећа, већ и, давањем јединственог налога, комплетан или делимичан пакет акција. Обједињавање акција би допринело знатном снижењу трансакционих трошкова, сматра др Добросав Миловановић, један од наших највећих експерата за тржиште хартија од вредности.

Тиме би се будућим акционарима пружила слобода да одлуче не само када, већ и како желе да продају акције које добију, у зависности од њихових интереса.

Такође, обједињена понуда би могла бити интересантна одређеним купцима, пре свега портфолио инвеститорима – пензионим и инвестиционим фондовима и осигуравајућим друштвима, који у својим портфељима настоје да имају акције најбољих компанија.

Међутим, то не значи да би будући акционари требало да журе са продајом свог бесплатно стеченог капитала, у целини или деловима, јер он потенцијално има велику тржишну вредност, знатно већу од номиналне и књиговодствене.

Имајући у виду интерес будућих акционара, поготово у условима великог сиромаштва у актуелној социјалној и економској кризи, али и емитената – великих компанија које, добрим делом, утичу на укупну економију земље, неопходно је да подела бесплатних акција буде транспарентна, поуздана и извесна, као и да цео процес буде потпуно разумљив свим грађанима.

Уз то је, како истиче наш саговорник, неопходно да постоје све правне, организационе, информатичке и друге претпоставке за његову несметану примену.

– Од кључног значаја је да грађани, као и потенцијални инвеститори, добију све релевантне податке на основу којих могу да донесу одлуку о томе да ли би требало, када и на који начин да продају иликупе акције тих предузећа – сматра Миловановић.

То се, пре свега, односи на податке који одсликавају постојеће и будуће финансијске и друге економске показатеље (попут, на пример, упоредних цена струје у нашој и другим земљама).

На тај начин би се избегле исхитрене одлуке и спречило могуће брзо преливање велике вредности од будућих власника бесплатних акција ка релативно малом броју купаца.

Због тога је веома важно да се акцијама тргује на организованом тржишту, јер то доприноси већој информисаности акционара, обезбеђује равноправну и транспарентну конкуренцију,што за резултат има реалнијецене.

– Грађане, који нису довољно упућени у акционарство, не би требало да збуни или разочара евентуална ниска номинална вредност акција које добију „за џабе”. Јер, примера ради, номинална вредност једне акције НИС-а, која износи 500 динара, не значи да акционар на тржишту не може добити знатно вишу цене од те на коју деоница гласи. Од три цене акције – обрачунске (књиговодствене), номиналне (на колико гласе) и тржишне, за власнике капитала и инвеститоре је за доношење одлуке о продаји или куповини најважнија последња, која се формира у односу понуде и тражње – истиче Миловановић.

Уз то, пре одлуке о евентуалној продаји акција, будући акционари би требало да имају у видуда су стартне берзанске цене, по правилу, због несразмере у понуди и тражњи, знатно ниже од каснијих, кад се трговање захукта.

При том не би требало да их обеспокоје ни могуће повремене осцилације у цени акције, јер берзанска трговина подразумева и „мршаве месеце”, кад је неопходно имати стрпљења и сачекати прави тренутак за отуђење акција по најповољнијој цени.