Економија

Сунцокрет родио – уља нема

Сунцокрета има довољно, чак и за извоз, али му је цена двоструко већа од ланске, што је фабрикама довољан разлог да тај трошак превале на потрошаче

Има ли договора о цени зејтина Фото Бета

Држава ће покушати да спречи поскупљење уља, а да ли ће у томе успети знаће се почетком наредне седмице када би требало да буде одржан састанак министра трговине Слободана Милосављевића и представника највећих уљара. Министар је, иначе, саопштио да се у влади разматра могућност интервенције јефтинијим уљем из робних резерви како би се спречило поскупљење на чак 145 динара за литар колико су већ најавили да ће тражити неки произвођачи.

Сунцокретовог уља из робних резерви, међутим, има само за двомесечну потрошњу па се поставља питање шта ће бити после тога и да ли држава на располагању има и неку други механизам за спречавање овог поскупљења.

Проблем скупог уља овог пута неће бити могуће решити увозом јер је та цена врло висока и креће се од 1,3 до 1,5 евра по литру.

Водеће уљаре у Србији последњих дана најављују поскупљења својих производа, уз образложење да је откупна цена сунцокрета ове године готово двоструко већа него лане и износи до 420 евра по тони. Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, очекивани род сунцокрета ће бити на нивоу прошле године и износиће око 350.000 тона, али је откупна цена знатно виша. Поређења ради, пољопривредни произвођачи су прошле године продавали сунцокрет за 17 динара по килограму. По логици прерађивача сунцокрета само удвостручење цене сировине је довољан разлог за поскупљење финалног производа.

Разлоге за велики раст цене јестивог уља не треба тражити ни у каквим приликама на домаћем тржишту, већ у равнању с берзанским ценама уљарица и сировог уља који су поскупели као последица мањег рода у Европи, нарочито Русији која је трећи европски произвођач сунцокрета.

Директор маркетинга „Дијаманта” Владимир Миловић изјавио је јуче Танјугу да ова уљара, која је највећа у нашој земљи и на Балкану, још прави калкулације, али да је извесно да ће јестиво уље ускоро поскупети. „Пратимо кретања на тржишту, род и цену сунцокрета, цену енергената и курс динара и на основу тога ћемо одредити нову производну цену јестивог сунцокретовог уља, која је сада у ’Дијаманту’ 103,50 динара” рекао је Миловић.

Он је подсетио да је прошле године откупна цена сунцокрета била 17 динара за килограм, истичући да је сада на берзи достигла 36,20 динара.

Компанија „Викторија груп” саопштила је у четвртак да ће одлуку о евентуалној промени цене тог производа донети „оног момента када буде позната коначна откупна цена сунцокрета, која је ове године знатно виша од прошлогодишње”. Овај произвођач је оценио да је „у овом тренутку свака корекција цене већа од 15 одсто економски неоправдана”, додајући да ће цена уља „искон” бити формирана на бази цене сировине, као и на бази берзанских цена биљних уља. „Тренутно је у Србији у току жетва сунцокрета, која ће дати око 300.000 тона сунцокрета или око 120.000 тона уља”, навела је у саопштењу „Викторија груп”, која истиче да је „очигледно да уља има не само за домаћу потрошњу, него да је око 20 одсто тржишни вишак, односно уље које ће бити извезено”.

„’Викторија оил’ из Шида је својим капацитетима, као и купљеном количином сировине у могућности да готово целокупно тржиште Србије уредно снабдева уљем и то по ценама које су у рангу са окружењем као и ценама сировог уља на светским берзама”, наглашава се у саопштењу које је потписао генерални директор „Викторија груп” Никола Вујачић.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Богосављевић: Нереални апетити уљара

Најављено повећање цена уља, посебно када се крећу од 35 до 40 одсто, потврђује „нескромне, нереалне апетите оних који атакују на ионако битно умањен породични буџет потрошача”, изјавио је јуче председник Покрета за заштиту потрошача Београда Петар Богосављевић.

„Апсолутно нема разлога да се иде са оваквим растом цена уља”, казао је Богосављевић новинарима, оцењујући да се ради се о „злоупотреби монополских положаја у производњи уља”. „Цене уља и многих других производа у Србији знатно су више него у земљама окружења”, рекао је Богосављевић, напомињући да „нажалост имамо манипулисање ценама”.

Он је упозорио да држава има „две снажне полуге у својим рукама” – робне резерве и интервентан увоз уља из других земаља и изразио наду да ће влада „смоћи снаге да не дозволи ово екстремно повећање цена”.

Према његовој оцени, са досадашњим поскупљењима већ је створена ситуација да ће „планирана стопа инфлације бити премашена”. Богосављевић је такође упозорио да ће се актуелна поскупљења тек у наредном периоду „враћати као бумеранг” онима који повећавају цене, јер ће бити смањена потрошња, па ће по том основу бити принуђени на смањивање цена.

Танјуг

објављено: 04/09/2010

Последњи коментари

Milenko Tepić | 04/09/2010 00:08

Problem našeg agrara je što se danas u Srbiji na usitnjenim gazdinstvima odvija više od 70% domaće proizvodnje. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji čak 76,8% obrađuje manje od 5 ha. Srbija ima najusitnjeniji posed u Evropi. Prosečan posed u Srbiji je 3,92 ha. Međutim, ni Zakon o zakupu zemljišta nije doneo značajne promene. Osnovna slabost ovog zakona je što omogućava usitnjavanje velikih uređenih zemljišnih kompleksa u državnoj svojini! Po ovom zakonu maksimalno se može zakupiti 100 ha po jednom gazdinstvu, i taj maksimum treba povećati. Takođe, postavlja se pitanje zašto se državne oranice ne daju u zakup na 20 godina, što dozvoljava zakon, već najčešće na period od 1 do 3, a najviše 5 godina. Time se destimulišu oni koji bi u primarnu proizvodnju da investiraju značajna sredstva i na duži rok.

Сатрампампамбирославс Ћерезеремитипитиковски | 04/09/2010 00:08

Цена уља од овог.рода сунцокрета кретаће се у почетку од 130 дин/л у малопродаји.То ће бити на бази откупне цене од 25 дин/кг на почетку кампање.Како је даље откупна цена повећавана,цена уља ће расти од 150 па касније и близу 180 дин/л.Ово кажу Калкулације, Економија и правило да од скупе сировине (сунцокрет у откупу премашио и 40 дин/кг),нема јефтиног производа.

Edvard Kardelj | 04/09/2010 02:16

Napred u drzavnu kontrolu nad cenama! Ziveo socijalizam i planska ekonomija! Druze, a jel mozes meni da kazes sta tacno da sadim u sledecih 5 godina? Ziv je Tito, umro nije!