Частим! Као из топа је излетело Милану Кнежевићу, власнику конфекције „Модус” кад је од новинара „Политике” чуо да данас на снагу ступа споразум о слободној трговини са Турском. „Трошкови увоза због тога ће ми бити мањи за 20 одсто”, не крије задовољство наш саговорник. Радосну вест чекао је још од 1. јануара, када је споразум требало да ступи на снагу. Са применом се каснило, како су раније објашњавали надлежни из Министарства економије, због процедуралних разлога – док турски посланици не ратификују овај документ у парламенту.
– Више од трећине сировина за производњу набављам у Турској – каже Кнежевић. – И по квалитету и по цени њихов памук је без премца. Такође, сада ће се и турским произвођачима исплатити да у мојим малопродајним објектима продају готову робу – каже Кнежевић и додаје да је шверцерима сада одзвонило. Према његовим сазнањима, црна тарифа досад је износила 30 одсто по одевном предмету.
– То значи да се тај посао више неће исплатити. Јер ће увозници текстила сада без царина моћи да купују робу – закључује наш саговорник.
Међу текстилцима је јавна тајна да постоје организована предузећа која пребацују робу преко границе и раздужују се преко фантомских фирми. Кнежевић процењује да ово црно тржиште вреди 400 милиона евра.
И Мирка Тодоровића, власника конфекције „Тодор”, обрадовала је ова вест. Не само да ће пад царина смањити трошкове увоза, него ће сада моћи своју робу да извезе у Турску.
– У почетку то неће бити нека велика уштеда. Можда ће тај новац бити довољан да радницима покријем бар половину личних доходака за следећи месец. Али значај пада царина је непроцењив. Турска је велесила у текстилној индустрији. Тамо постоји огроман број фабрика који производе за најпознатије робне марке на свету – објашњава Тодоровић.
Да Турска може представљати значајну сировинску базу за текстилце сматрају и у Сектору за економске односе са иностранством при Министарству економије. Оно што надлежни рогобатно називају „дијагонална кумулација порекла”, привредницима ће у пракси омогућити да сировину из Турске прерађују у Србији и пласирају на европско тржиште, без царина. Такође, под истим условима роба ће, са ознаком „произведено у Србији”, моћи и да се извози у земље ЦЕФТА региона и на сва она тржишта са којима наша земља има споразуме о слободној трговини.
– Нове могућности могу да се искористе и за привлачење страних инвеститора, посебно у области текстилне индустрије, која је само у 2009. години привукла улагања у износу од 28,2 милиона евра. Италијани су већ показали интерес за пласман робе у Турску преко Србије. Извозни потенцијал је нарочито значајан због новог проширеног тржишта. Кад се на 494 милиона становника Европске уније дода тржиште Турске са 72,5 милиона и југоисточне Европе са 29,3 милиона становника па Русија, Белорусија и земље ЕФТА, српски извозници имају тржиште од око 800 милиона становника где могу да извозе по повлашћеним условима – објашњавају у Сектору за економске односе са иностранством.
Осим у текстилној индустрији, споразум би требало да допринесе повећању производње и отварању нових радних места у металопрерађивачкој, дрвној, електро и грађевинској индустрији, очекују у надлежном министарству.
Подаци показују да у Турску највише извозимо сировине и примарне производе, као што су каучук, производи од бакра, гуме за возила, хладноваљани и топловаљани профили од челика, сирово гвожђе и челик, органске хемикалије… Са друге стране, више од половине српског увоза из ове земље чини текстил. На листи се још налазе и производи од метала, гвожђе и челик, друмска возила, електричне машине и апарати, производи од алуминијума.
Прошле године је због економске кризе и пада привредне активности увоз из Турске пао за чак 34 одсто, док је извоз био мањи за око 0,5 процената. У првих шест месеци ове године, према подацима Сектора за економске односе са иностранством, извоз у Турску је готово удвостручен, док је увоз порастао за десетак процената.
Аница Николић