Izlazak NIS na Beogradsku berzu i trgovina akcijama malih akcionara otvoriće pitanje drugačije vlasničke strukture te naftne kompanije. Hoće li pored ruskog „Gaspromnjefta” i države u Upravni odbor NIS-a sesti još neki veliki igrač ili će Rusi pokupovati sve te akcije i tako preduhitriti ostale zainteresovane? Ko bi mogao biti treći ortak? Da li će trka za akcijama malih vlasnika podići berzansku vrednost tih hartija?

Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću u iščekivanju da se na berzi zavrte akcije zaposlenih i građana koje je država besplatno podelila.

Podsećanja radi, na berzi bi maksimalno moglo da se trguje s 19,08 odsto akcija malih akcionara koliko zajedno imaju građani (15 odsto) i bivši i sadašnji zaposleni (4,09 procenata). „Gaspromnjeft” ima 51, a država 29,92 odsto. Mali akcionari su dobili po pet akcija čija je nominalna vrednost 500 dinara, odnosno isto onoliko koliko su i Rusi platili za pojedinačnu akciju većinskog paketa. Mišljenja o vrednosti akcija na početku berzanske trgovine su različita – od onih koji smatraju da će cena ostati ista, do onih koji tvrde da će drastično porasti.

Ljudi iz naftnog biznisa potvrđuju da ozbiljno razmišljaju o ovoj trgovini, da su im akcije NIS-a atraktivne, ali da još merkaju situaciju.

Zoran Obradović, većinski vlasnik kompanije „Petrobart”–AVIA, kaže da su zainteresovani i da odluku o eventualnoj kupovini akcija NIS-a treba da donesu narednih dana 

– Odluka o kupovini zavisiće od cene akcija po kojima se budu kotirale na berzi, ali i ukupnog razvojnog procesa NIS-a – kaže on.  Obradović podseća da je naftni sektor unosan i logično je da njegova kompanija razmišlja da postanu deo velike srpsko-ruske kompanije.

S obzirom na to da mu je proizvodnja i trgovina električnom energijom osnovna delatnost, Vuk Hamović, vlasnik kompanije EFT i jedan od velikih igrača u energetskom biznisu, potvrđuje za „Politiku” da nije zainteresovan za kupovinu akcija NIS-a.

Na pitanje da li je „Rudnap grupa” biznismena Vojina Lazarevića zainteresovana za kupovinu ovih akcija, u ovoj kompaniji kažu da, iako se radi o izuzetnoj kompaniji i vrlo vrednim akcijama, investiranje ovog profila nije u skladu sa ovogodišnjom poslovnom politikom te grupe i njenim planovima.

Goran Novaković, bivši ministar energetike, koji je danas na čelu „Meridijan grupe”, priznaje da se, zbog bavljenja drugim biznisom, nije mnogo interesovao za NIS, što ne znači da nije zainteresovan za kupovinu akcija.

– Nema razloga da NIS sutra ne bude profitabilna firma čije će akcije dosta vredeti – kaže on i dodaje da je osnovno čime bi se rukovodio u slučaju kupovine da li veruje u budućnost NIS-a.

– Akcionarstvo u ovakvim kompanijama je riskantno – kaže on – što potvrđuje i primer akcija „Britiš petroleuma” koje su posle izlivanja nafte u Meksički zaliv drastično pale, pa ova jedna od najuglednijih kompanija sad treba da izdvoji 30 milijardi za sanaciju štete.

Još jedan važan parametar u odlučivanju za kupovinu paketa akcija NIS-a jeste i strategija firme, ali i stepen političkog rizika zemlje u kojoj je kompanija.
– Upravni odbor Udruženja privatnika „Nafta” tek treba da se izjasni da li smo zainteresovani za kupovinu akcija NIS-a, kao i koji bi to izvori finansiranja bili da bi se akcije kupile – kaže Boban Atanacković, predsednik UO „Nafte”.

Prednost onih koji ozbiljno razmišljaju o akcijama jeste niska početna cena, što Atanacković objašnjava time da se ceo posao zapravo napravio za „Gaspromnjeft” kako bi povećao svoje učešće.

Nepoznato je da li država Srbija razmišlja da poveća svoj vlasnički udeo tako što će ona kupiti akcije manjinskih akcionara. Danica Drašković, član Upravnog odbora NIS-a, kaže da se o ovome nije ni razgovaralo, kao i da sednice UO skoro nije ni bilo.

Berzanski posrednici kažu da je teško predvideti po kojoj ceni će se akcije NIS-a prodavati, jer ne postoji predistorija trgovanja. Takođe, ne veruju da će cene ići niže od pomenutih 500 dinara po akciji zato što „Gaspromnjeft”, kao većinski vlasnik, po kupoprodajnom ugovoru ima obavezu da otkupi sve akcije po 4,8 evra po komadu ukoliko, naravno, neko bude hteo da ih proda po toj ceni. Tih 4,8 evra je cena po kojoj su Rusi od države Srbije kupili pojedinačne akcije. Zato cena na berzi ne može ići ispod tog nivoa.

Da li će i koliko cena akcija NIS-a na berzi da raste? Broker Branislav Jorgić kaže da će to zavisiti od poslovanja ove naftne kompanije.

– U početku je realno očekivati nešto veću ponudu, a kasnije će biti manje zainteresovanih za prodaju akcija. Potencijalni kupci su domaći i strani penzioni fondovi, investicioni fondovi, osiguravajuće kuće, strane banke. To su profesionalni investitori koji znaju vrednost ovakve naftne kompanije i koji na duži rok očekuju dividende. Zatim i mali igrači koji su i inače proteklih godina trgovali na berzi. Iskustvo pokazuje da akcije prvo prodaju oni kojima trebaju pare, u drugom talasu su špekulanti, a treći su oni koji će akcije čuvati jer računaju da će im one doneti dividendu – smatra ovaj broker.

Prema Jorgićevoj oceni, kao veći kupac akcija NIS-a mogao bi da se pojavi neki konkurent „Gaspromnjefta” koji bi, ulaskom u vlasničku strukturu NIS-a, dobijao informacije o konkurentu.

– „Gaspromnjeft” iz raznih razloga, pa i ovih, može biti zainteresovan da kupi na berzi akcije od zaposlenih i građana. Takođe, i u slučaju da zbog prevelike ponude padne cena akcija da bi preduhitrio konkurente – kaže Jorgić, koji inače ne vidi motiv države da poveća svoj udeo jer ga je koliko juče prodala.

Akcije NIS-a su kvalitetne i za njima će postojati tražnja, ocenjuje direktor konsultantske kuće Citadel Milutin Nikolić. Ko će, kaže, biti kupci, pokazaće vreme.

– Investicioni fondovi su ograničeni sopstvenim pravilima da ne kupuju manje od jedan odsto paketa nekog velikog preduzeća, te samo takva pazare, i da ne investiraju manje od milion evra. Nada svih nas sa tržišta kapitala jeste da se pojave investicioni fondovi koji nose likvidnost i privlače druge investitore i pokreću berzu koja sada tavori – kaže Nikolić.

Po njegovoj oceni, „Gaspromnjeft” je zainteresovan da poveća vlasnički udeo, a to javno ne saopštava da ne bi sebi povećao cenu. Njegov savet vlasnicima ovih papira je – da ih još ne prodaju.

Jasna Petrović
Jovana Rabrenović