Трећи ортак у НИС-у?

Излазак НИС на Београдску берзу и трговина акцијама малих акционара отвориће питање другачије власничке структуре те нафтне компаније. Хоће ли поред руског „Гаспромњефта” и државе у Управни одбор НИС-а сести још неки велики играч или ће Руси покуповати све те акције и тако предухитрити остале заинтересоване? Ко би могао бити трећи ортак? Да ли ће трка за акцијама малих власника подићи берзанску вредност тих хартија?

Ово су само нека од питања која се намећу у ишчекивању да се на берзи заврте акције запослених и грађана које је држава бесплатно поделила.

Подсећања ради, на берзи би максимално могло да се тргује с 19,08 одсто акција малих акционара колико заједно имају грађани (15 одсто) и бивши и садашњи запослени (4,09 процената). „Гаспромњефт” има 51, а држава 29,92 одсто. Мали акционари су добили по пет акција чија је номинална вредност 500 динара, односно исто онолико колико су и Руси платили за појединачну акцију већинског пакета. Мишљења о вредности акција на почетку берзанске трговине су различита – од оних који сматрају да ће цена остати иста, до оних који тврде да ће драстично порасти.

Људи из нафтног бизниса потврђују да озбиљно размишљају о овој трговини, да су им акције НИС-а атрактивне, али да још меркају ситуацију.

Зоран Обрадовић, већински власник компаније „Петробарт”–АВИА, каже да су заинтересовани и да одлуку о евентуалној куповини акција НИС-а треба да донесу наредних дана 

– Одлука о куповини зависиће од цене акција по којима се буду котирале на берзи, али и укупног развојног процеса НИС-а – каже он.  Обрадовић подсећа да је нафтни сектор уносан и логично је да његова компанија размишља да постану део велике српско-руске компаније.

С обзиром на то да му је производња и трговина електричном енергијом основна делатност, Вук Хамовић, власник компаније ЕФТ и један од великих играча у енергетском бизнису, потврђује за „Политику” да није заинтересован за куповину акција НИС-а.

На питање да ли је „Руднап група” бизнисмена Војина Лазаревића заинтересована за куповину ових акција, у овој компанији кажу да, иако се ради о изузетној компанији и врло вредним акцијама, инвестирање овог профила није у складу са овогодишњом пословном политиком те групе и њеним плановима.

Горан Новаковић, бивши министар енергетике, који је данас на челу „Меридијан групе”, признаје да се, због бављења другим бизнисом, није много интересовао за НИС, што не значи да није заинтересован за куповину акција.

– Нема разлога да НИС сутра не буде профитабилна фирма чије ће акције доста вредети – каже он и додаје да је основно чиме би се руководио у случају куповине да ли верује у будућност НИС-а.

– Акционарство у оваквим компанијама је рискантно – каже он – што потврђује и пример акција „Бритиш петролеума” које су после изливања нафте у Мексички залив драстично пале, па ова једна од најугледнијих компанија сад треба да издвоји 30 милијарди за санацију штете.

Још један важан параметар у одлучивању за куповину пакета акција НИС-а јесте и стратегија фирме, али и степен политичког ризика земље у којој је компанија.
– Управни одбор Удружења приватника „Нафта” тек треба да се изјасни да ли смо заинтересовани за куповину акција НИС-а, као и који би то извори финансирања били да би се акције купиле – каже Бобан Атанацковић, председник УО „Нафте”.

Предност оних који озбиљно размишљају о акцијама јесте ниска почетна цена, што Атанацковић објашњава тиме да се цео посао заправо направио за „Гаспромњефт” како би повећао своје учешће.

Непознато је да ли држава Србија размишља да повећа свој власнички удео тако што ће она купити акције мањинских акционара. Даница Драшковић, члан Управног одбора НИС-а, каже да се о овоме није ни разговарало, као и да седнице УО скоро није ни било.

Берзански посредници кажу да је тешко предвидети по којој цени ће се акције НИС-а продавати, јер не постоји предисторија трговања. Такође, не верују да ће цене ићи ниже од поменутих 500 динара по акцији зато што „Гаспромњефт”, као већински власник, по купопродајном уговору има обавезу да откупи све акције по 4,8 евра по комаду уколико, наравно, неко буде хтео да их прода по тој цени. Тих 4,8 евра је цена по којој су Руси од државе Србије купили појединачне акције. Зато цена на берзи не може ићи испод тог нивоа.

Да ли ће и колико цена акција НИС-а на берзи да расте? Брокер Бранислав Јоргић каже да ће то зависити од пословања ове нафтне компаније.

– У почетку је реално очекивати нешто већу понуду, а касније ће бити мање заинтересованих за продају акција. Потенцијални купци су домаћи и страни пензиони фондови, инвестициони фондови, осигуравајуће куће, стране банке. То су професионални инвеститори који знају вредност овакве нафтне компаније и који на дужи рок очекују дивиденде. Затим и мали играчи који су и иначе протеклих година трговали на берзи. Искуство показује да акције прво продају они којима требају паре, у другом таласу су шпекуланти, а трећи су они који ће акције чувати јер рачунају да ће им оне донети дивиденду – сматра овај брокер.

Према Јоргићевој оцени, као већи купац акција НИС-а могао би да се појави неки конкурент „Гаспромњефта” који би, уласком у власничку структуру НИС-а, добијао информације о конкуренту.

– „Гаспромњефт” из разних разлога, па и ових, може бити заинтересован да купи на берзи акције од запослених и грађана. Такође, и у случају да због превелике понуде падне цена акција да би предухитрио конкуренте – каже Јоргић, који иначе не види мотив државе да повећа свој удео јер га је колико јуче продала.

Акције НИС-а су квалитетне и за њима ће постојати тражња, оцењује директор консултантске куће Цитадел Милутин Николић. Ко ће, каже, бити купци, показаће време.

– Инвестициони фондови су ограничени сопственим правилима да не купују мање од један одсто пакета неког великог предузећа, те само таква пазаре, и да не инвестирају мање од милион евра. Нада свих нас са тржишта капитала јесте да се појаве инвестициони фондови који носе ликвидност и привлаче друге инвеститоре и покрећу берзу која сада тавори – каже Николић.

По његовој оцени, „Гаспромњефт” је заинтересован да повећа власнички удео, а то јавно не саопштава да не би себи повећао цену. Његов савет власницима ових папира је – да их још не продају.

Јасна Петровић
Јована Рабреновић