Дилему где је најбоље уложити новац – у банку, осигуравајућу компанију или инвестициони фонд решили су грађани у свету који највише пара уплаћују у животно осигурање. Ефекти тогоблика осигурања видљиви су за двадесетак година и најчешће се користе као додатни извор прихода за пензионере.

Због значајног броја становника,наше тржиште представља велики потенцијал и под посебном је лупом страних осигуравајућих компанија. Једно од 13 осигуравајућих друштава којасе баве животним осигурањема која из године у годину бележераст јесте „Триглав Копаоник осигурање”. „Група Триглав” послује у осам држава и највећаје осигуравајућа кућау нашем региону, а 2008. године остварила јебруто премију у износу већем од милијарду евра.

Зоран Поповић, генерални директор „Триглав Копаоникосигурања” очекује да у Србији буде увећан број осигураних лица. У следећем периоду очекује раст животних осигурања и напомиње да за сада свега 2,5 одстограђана има полису животног осигурања. Просечна премија по становнику је нешто већа од 10 евра.

– Учешће премије животногосигурања у Србији расте сваке године, тако да је са 0,8 одстоиз 2002. године повећано на 13,5 проценатау 2008. години. Очекујемо даљи раст јер је рецимо у Хрватској и Словенији између 25 и 30 одсто. У развијеном свету је тај проценат далеко већи с обзиром на тода чак две трећинепремије иде на животна осигурања. То је за већину изненађујући податак с обзиром на огромну вредност имовине и на чињеницу да се тамо све осигурава –каже Поповић.

Слаба информисаност и слаба едукација становништва јесунајвећи разлог неразвијености тогоблика осигурања у Србији. Полако се враћа поверење грађана у финансијске институције које је нарушено деведесетихгодина. Занимљиво је да је неупоредиво већа информисаност наших радника нижег образовања који живе у иностранству од факултетски образованих у Србији.

Животно осигурање је значајно за државу и друштво као целину, породицу и појединца. За државу, јер се ова осигурања закључују на десет година и више, што значи да представљају дугорочне изворе финансирања. Тако акумулирана средства у развијеном свету користе се за финансирање капиталних пројеката као што је саобраћајна инфраструктура или енергетика. Закључивши полису осигурања живота са штедним елементом,осигураник је заштитио породицу за случај своје смрти, трајног губитка посла или инвалидитета, поготово ако је једини носилац прихода. У том случају,корисник осигурања добија суму која је уговорена и означена на полиси плус добит. Они који су се животно осигурали обезбедили судодатни извор прихода у старости, јер су пензије ионако мале а очекује се да ће бити још мање.

–Паметна одлука је издвојитиодређени износ од месечних примања и уложитиу животно осигурање. Потребна је релативно мала сума, рецимо око пет одстокоја се ионако „извуче“, а не зна се ни како ни за шта. Ефекти по истеку периода осигурања биће знатни. Данас многостаријих људи путује по свету. То су углавном они који су на време почели да улажу у животна осигурања, али раније нису имали довољно ни времена ни новца да себи нешто тако приуште – закључио је Зоран Поповић.

Д. Спаловић