Економија

„Тројка” ударила на ЦЕФТА

Ако власт мисли да испуни обећање дато привредницима, домаће фирме ће на тендерима бити повлашћене само до 1. маја јер за две недеље треба да се либерализује тржиште јавних набавки

Како наћи „суптилно” решење: са скупа у Дому синдиката (Фото Танјуг)

Министри који су се пре три дана нашли у просторијама Савеза самосталних синдиката обећали су предузетницима да ће у јавним набавкама дати предност домаћим предузећима. Дату реч преточили су и у закључке, па ће, ако буде како је најављено, мешовито радно тело, које чине по четири представника власти, синдиката и пословне заједнице, пратити како се оно што је „тројка” договорила спроводи у пракси. Међутим, изгледа да су наши министри заборавили да је Србија, још децембра 2008. године у Букурешту, потписала ЦЕФТА споразум, којим је у региону успостављена зона слободне трговине. По слову тог договора, Србија мора да либерализује тржиште јавних набавки – најкасније до 1. маја ове године.

То што је записано у споразуму супротно је од онога што је власт обећала домаћим предузећима. Наиме, у складу са ЦЕФТА споразумом, држава Србија ће на тендерима морати да обезбеди исте услове за све фирме из региона. За домаћа предузећа то значи да ће иста правила игре важити и за њихове колеге из Хрватске, Босне и Херцеговине, Молдавије, Црне Горе и Албаније и Македоније.

У члану 35. (анекс један) наводи се да ће земље потписнице, „од дана ступања споразума на снагу, обезбедити да се набавке обављају на транспарентан и разуман начин, да ће обезбедити једнак третман свим понуђачима других страна и да ће бити засноване на принципима отворене и делотворне конкуренције”.

Ако власт мисли да испуни обећање дато привредницима, а не прекрши ЦЕФТА споразум, то значи да ће домаће фирме на повлашћени положај на тендерима моћи да рачунају још само две недеље. Јер, у истом члану додаје се да ће „свака страна најкасније до 1. маја 2010. године обезбедити прогресивно и ефикасно отварање тржишта јавних набавки тако да, у складу са свим одговарајућим законима, прописима, процедурама и праксом, роба, услуге и понуђачи услуга других страна имају обезбеђен третман који није мање повољан од третман који имају домаћи производи, услуге и понуђачи”.

Ипак, да чланови владе нису заборавили на шта су се обавезали у децембру 2008. године сведочи изјава потпредседника владе Млађана Динкића. Надлежни министар економије, пре три дана, није присуствовао састанку владе, привредника и синдикалаца, али је 30. новембра прошле године на скупу посвећеном регионалној економској сарадњи најавио да ће Србија од 1. маја либерализовати тржиште јавних набавки. У вишечасовном смишљању стратегије против кризе у Дому синдиката није учествовао ни Божидар Ђелић, потпредседник владе задужен за европске интеграције. Непознато је да ли би њих двојица били у обавези да подсете колеге из владе да обећавају немогуће, али је чињеница да је министар Динкић истакао како ће либерализација овог тржишта бити један од основних циљева за побољшање наших економских односа са земљама ЦЕФТА региона.

– Према досадашњем Закону о јавним набавкама у Србији, домаће фирме су имале повластицу од 20 одсто у цени у односу на сва страна предузећа, али то правило почетком маја престаје да важи јер ће једнаке услове имати сва предузећа из земаља ЦЕФТА – рекао је тада Динкић отварајући округли сто Српске асоцијације менаџера посвећен економској сарадњи земаља бивше Југославије.

Привредници с којима смо контактирали, а који су присуствовали састанку с министрима и синдикалцима, углавном није било познато да постоји члан у ЦЕФТА споразуму који ће онемогућити да њихове жеље постану стварност. Топлица Спасојевић, власник компаније ИТМ, ипак верује да ће влада наћи неко „суптилно” решење да на тендерима помогне домаћим фирмама.

– Та прича се повела првенствено када је представник једне грађевинске фирме истакао како колеге из Хрватске, на пример, на тендерима могу да понуде боље услове јер их тамошња влада подржава. Генерално се доста причало о такозваном економском патриотизму, то од почетка кризе раде све земље света. Не треба само ми да се отворимо, а сви у региону да се чувају. Дакле, није суштина да у старту домаћа предузећа добију 20 поена предности на тендеру, већ да их држава подржи на неки други начин. На пример, тако што ће једним делом кредитирати тај посао – предлаже Спасојевић.

И Бранислав Грујић, власник фирме ПСФ „Фарман”, верује да ће држава наћи „елегантан” начин да им помогне, а да не прекрши ЦЕФТА споразум.

----------------------------------------------

Министарство трговине: Свакако смо у плусу

Небојша Лазаревић, помоћник министра трговине, потврдио је да ће после либерализације јавних набавки наше фирме бити изједначена с предузећима из БиХ, Албаније, Молдавије, Македоније, Хрватске и Црне Горе, али ће и наша предузећа у тим земљама добити исти третман.

– Ми смо овде свакако на добитку, зато што смо конкурентнији од њихових предузећа. Доказ за то је и иначе плус у трговини са земљама региона. Због тога се може рећи да ће наш извоз свакако више расти него потенцијални увоз због истог третмана у јавним набавкама. Зато је и наша земља ове године, у оквиру свог председавања ЦЕФТА регионом, поставила као један од четири приоритета либерализацију у јавним набавкама – објашњава Лазаревић.

Одговор на питање како ће држава Србија удовољити захтевима привредника а да не прекрши споразум, јуче нисмо успели да добијемо.

Аница Николић

објављено: 17/04/2010