Економија
Тржиште рада мање погођено кризом
На евиденцији НСЗ је 727.000 особа, посао заиста тражи 480.000 лица, а велики број се пријавио да оствари права из социјалне заштите
Број незапослених у Србији у протеклих годину дана повећао се за 10.000, што указује да домаће тржиште рада није погођено кризом у оној мери колико у земљама окружења, изјавио је директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Владимир Илић. „У овом тренутку на евиденцији НСЗ је 727.000 особа, у истом периоду прошле године било их је 717.000”, рекао је он приликом отварања сајма запошљавања на Вождовцу, али је истакао да је „стварни број оних који у Србији тражи посао 480.000”. Како је објаснио, сви евидентирани код НСЗ не траже посао, већ се велики број њих пријавио како би остварио нека од права из социјалне заштите. „Не могу да кажем да је криза на тржишту рада превазиђена”, рекао је Илић наводећи да је земља „у дубокој кризи већ деценијама и да зато немамо осећај који се јавља у другим земљама да људи масовно остају без посла”.
Истакао је да је велики пораст броја незапослених у Србији избегнут захваљујући и мерама Владе Србије која је финансирала различите програме запошљавања НСЗ. „У првих 10 месеци ове године, уз директно финансирање из буџета, запослено је око 40.000 људи, што је довело до тога да од маја имамо константно смањење броја незапослених са наше евиденције, и то у просеку за 8.000 месечно”, рекао је он.
Како је прецизирао, кроз програм запошљавања младих приправника „Прва шанса” запослено је 16.000 људи, кроз јавне радове више од 12.000, а уз помоћ осталих мера субвенције још око 10.000 људи.
Илић је нагласио да је у активне мере запошљавања у Србији од почетка године укључено 490.000 људи, од којих је 115.000 дошло до посла.
Као тренутно најтраженија занимања навео је сва она у области грађевинарства, архитектуре, али и занате везане за грађевинарство, попут зидара, столара, тесара, бравара, вариоца. Траже се и образовани за рад у туризму, као и они који су се образовали за рад у области информационих технологија.
Истовремено, суфицитарни су сви послови везани за рад у администрацији, економске и правне струке, а у појединим деловима земље и здравства.
Последњи коментари
Najsmesnija je ova izjava da posao stvarno trazi 480 hiljada ljudi.Posao nema preko milion ljudi u Srbiji. Mnogi nece da se prijavljuju na biroe za zaposljavanje jer znaju da od toga nemaju neke koristi,tesko ce tamo naci posao.Pogotovo je to prisutno u manjum sredinama.
Ja znam puno nezaposlenih ljudi koji traze posao,a nisu prijavljeni na birou.Dovoljno je pogledati koliki je broj zaposlenih u Srbiji u odnosu na broj stanovnika,pa tek tada se moze razumeti koliko je stvarno nezaposlenih,a njih je jako jako puno.
Ovaj rece da je u Srbiji stvarno nezaposleno 480000 ljudi.Nije tacno u Srbiji nema nezaposlenih,svi radimo nesto,makar to bilo i pranje sudova kuci.Dajte ljudi pa zar smo dotle dosli,koliko ljudi placa doprinose za penziono,koliko ima stalan posao,koliko njih ne prima platu...Neke stvari se ne mogu sakriti a to je da u Srbiji postoji stvarna dugorocna nezaposlenost koja je medju najvecim na svetu.Recite mi gde bi vecina ljudi radila da nije ovoliko glomaznog javnog sektora,odgovor, skoro nigde.
Zanima me kojom metodologijom je dosao do broja od 480 000 ljudi koji su stvarno nezaposleni, verovatno onom sto je babi milo to joj se i snilo, a na evidenciji ima 727 000 nezaposlenih. A ni ta cifra nije realna jer NZS cini sve samo da kozmeticki smanji broj, a jedna od novijih mera je zabrana prijavljivanja od 6 meseci. Najbolja mera Vlade za smanjenje nezaposlenosti je ukidanje viza, a to je i dokaz sposobnosti.
