Стопа пиратерије у Србији пре девет година била је 99 одсто, а данас  је сведене на нека 74 процента. У поређењу са земљама региона нисмо добро рангирани, јер су испод нас једино Албанија и Црна Гора, док су Бугарска, Хрватска и Словенија испред нас, каже у интервјуу за „Политику” Југослав Пирић, директор „Мајкрософта” за Србију.

– „Мајкрософт” послује у Србији од 2002. године, од потписивања уговора о научнотехничкој сарадњи са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем. Имамо продајни део који држи маркетинг, продају и сервисе, у којима ради око 60 запослених, као и развојни центар, у којем је запослено око 80 људи. То значи да у Србији имамо 140 запослених – каже Пирић.

Да ли је криза утицала на ваше пословање? Колико износи годишњи приход у Србији?

Пада у пословању није било, али је у последње две-три године дошло до стагнације. Обим пословања сервиса, маркетинга и продаје у Србији прошле године износио је око 40 милиона долара. Али, на један наш, креира се осам долара на тржишту. Наш годишњи раст је у Србији једноцифрен, али настојимо да га увећамо.

Како „Мајкрософт” оцењује српско тржиште, односно да ли је оно примамљиво за пословање савремених технолошких компанија? Примера ради, „Пеј пел” стално одлаже долазак јер нисмо атрактивни.

Ми у Србији тренутно имамо више од 900 партнера. А када се прича о атрактивности тржишта, осим стопе пиратерије, битно је рећи да велики број грађана Србије никада није користио рачунар. И ту озбиљне компаније виде потенцијал. Што се тиче популације, позиције у региону и будућих дешавања, Србија има значај за ову компанију и овде има доста простора за развој тржишта информационих технологија. Легализација софтвера не значи само поштовање ауторских права, већ подразумева и отварање нових радних места. Велика стопа пиратерије јесте отежавајућа околност, али, понављам, и потенцијал.

Колико низак стандард у нашој земљи отежава пословање и продају легалног софтвера? Када је просечна зарада 350 евра, ко има стотинак евра за легалан програм?

Ми се трудимо да будемо флексибилни и да понудимо софтвер у складу са могућностима локалног становништва. Али, уколико погледамо структуру тржишта информационих технологија у Србији, на софтвер одлази неких 13, а на хардвер 69 одсто.

Да ли купци у Србији могу, када је реч о софтверима, да очекују развој тржишта попут оног у мобилној телефонији? Да купимо „виндоус”, па да добијемо компјутер за динар? Имате ли такву сарадњу са трговцима?

Мислим да то и сада постоји.

Да ли вам је важнија сарадња са државом, институцијама и привредом, односно онима који морају да имају легалан софтвер, или са грађанима, који због слабе куповне моћи и даље често бирају пирате?

Ми радимо на свим секторима. И на привредном плану и са потрошачима. Али неке ствари ипак треба да се десе на макронивоу, попут регулативе у вези са легалним софтвером. По нама, веома је важно да потрошачи разумеју бенефиције поседовања легалног софтвера.

Које су то бенефиције? Како бисте објаснили просечном грађанину Србије зашто да одабере легалан програм, а не пиратски на улици за стотинак динара?

Најпре, сваки програм временом доживљава своје усавршавање. А легалним корисницима је доступно редовно ажурирање софтвера. Такође, ту су и безбедносни проблеми, јер постоји свет вируса и хакера. А управо се кроз редовно ажурирање обезбеђује заштита компјутера. Осим тога, ту је и подршка коју има власник легалног софтвера. То су бенефиције.

Да ли целокупна државна управа у Србији користи „виндоус”?

Да, колико ја знам.

Колико „Мајкрософт” утиче на малопродајну цену својих програма у Србији?

Ми у већини држава централне и источне Европе радимо у такозваном индиректном тржишту. То значи да крајњу цену, ипак, формирају наши партнери и дистрибутери, па ми немамо директан утицај, али увек дамо препоручену цену.

Колико често предузећа у нашој земљи старе легалне програме мењају за нове верзије? То није мали трошак, па у многим фирмама још раде на „виндоусу 98”.

Тешко је то генерализовати. Међутим, фирме се воде финансијским моделима – и ту софтвер игра важну улогу. Зато многи на замену старих верзија програма новим не гледају као на трошак, већ као на додатну продуктивност и нешто што ће им обезбедити већу брзину рада. Отуда многи дуго остају на „виндоусу 98”, а други се одмах одлучују да уведу нове верзије.

Да ли фирме у Србији самостално доносе такву одлуку или могу да задрже стару верзију програма или оперативног система колико год хоће или „Мајкрософт” утиче на то?

Ми дајемо подршку за софтвер која траје десет година, јер треба бити свестан животног циклуса програма и ми то покушавамо да објаснимо фирмама. Такође, кроз нашу партнерску мрежу, показујемо шта нова верзија доноси у односу на стару. Уколико неко користи „офис 2003”, треба му објаснити шта значи остати на том програму.

Који „виндоус” Срби највише користе?

Оно шта ја знам јесте то да су многи заволели наш најновији оперативни систем, односно „седмицу”. „Виста” није омиљена, док већина и даље воли „виндоус икс-пе”.

Стефан Деспотовић