За све ове године од демократских промена колико се држава Србија декларативно залаже за подршку извозу може да се састави једва годину дана да је курс динара погодовао извозницима. До овог закључка недавно је дошао Иван Николић, сарадник Економског института. Уочио је још две законитости када је о курсној листи реч: пред изборе динар, по неписаном правилу у Србији, обавезно јача, да би након тога уследио стрмоглави пад националне валуте.

Николи Павичићу, првом човеку „Таркета” из Бачке Паланке, који извози чак 95 одсто производње, не треба никакво истраживање да би то схватио. Финансијски болну истину зна из сопственог искуства.

– У последњих седам, осам година наша земља је дошла у ситуацију да има најнижи извоз по становнику у Европи, а да то никога претерано није узнемирило. Док јавно истичемо како нам судбина зависи од извоза, на дужи рок уништавамо извознике. Не треба нам никакво истраживање да бисмо то схватили. У томе је трагедија Србије – сматра Павичић и додаје да му се чини да држава више нема кондиције да вештачки динар држи јаким, јер то много кошта.

Јасно му је да јак динар погодује држави да се јефтиније задужи у ситуацији када мора да крпи буџетску рупу. Међутим, као привредник зна да се дугови не могу враћати новим задуживањем, а управо то држава намерава да учини новим емитовањем еврообвезница почетком следећег месеца.

– Да би се повољније задужила, држава прави неке ситне рачунице, које на крају многоструко више коштају српску привреду. Ово што се дешава са курсном листом је алхемија, а не резултат понуде и тражње. Свима је јасно да не иду заједно слаба економија и јак динар и да ту нешто не штима. Ако овако наставимо да радимо питање је времена када ћемо имати нову валутну кризу – уплашен је Павичић.

Са њим је сагласан и економиста Иван Николић. Од почетка године, како је динар почео да јача, Николић је небројано пута упозоравао да је реч о варљивој стабилности националне валуте и да након тога може да уследи болно прилагођавање и нервоза на тржишту. Кад је пре неколико дана видео курсну листу на којој је национална валута ослабила за два динара било му је јасно да је тај преломни тренутак дошао.

– Историја нас у последњих десет година учи да кад год буде достигнут максимум у вредности динара, након тога уследи стрмоглави пад – каже Николић и додаје да ћемо у наредних неколико месеци највероватније бити сведоци валутне кризе, односно наглог слабљења динара, попут оног са краја 2008. године.

За њега није била мистерија оно што се на девизном тржишту дешавало пре неколико дана, јер на наплату су стигле обавезе по основу хартија од вредности које је држава емитовала крајем прошле године.

– Зато су највише ових дана зарадили највећи инвеститори, односно управо они који су куповали државне дужничке папире. А они који купују девизе не чине то да би их ставили под јастук или у сламарицу него да би их изнели из земље. Отуда то нагло слабљење динара – каже Николић.

Међутим, Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште не мисли тако. Близина избора њему је гарант да ће курс динара у наредних неколико месеци бити стабилан.

Раст динара који није заснован на расту привредне активности, извоза или страних инвестиција доказ је да су утицаји увозника и финансијских шпекуланата надјачали институције државе, оценио је јуче за агенцију Бета Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке.

– Нереални раст динара повећава цену извозних производа, а смањује цену увозне робе чиме се враћамо подстицајима трговини страном робом, а не производњи, која је услов нових радних места и развоја Србије – каже Поповић, који је иначе и власник АБС холдинга.

Влада је, како је навео, дужна да објасни привредницима који су уложили значајна средства у повећање извоза на који начин ће покрити губитке на курсним разликама и како се може на сваких шест месеци због промене курса мењати пословна оријентација.

Аница Телесковић

-------------------------------------------------------------------------------------

Фабрис: Вредност динара враћа се на реалнији ниво

Професор Економског факултета у Београду Никола Фабрис изјавио је данас да је јачање динара према евру у претходном периоду било без покрића и да се последњих дана вредност домаће валуте враћа на реалнији ниво.„Очигледно да се у овом тренутку курс динара, пре свега, формира на основу понуде и тражње и сасвим је извесно да је претходно јачање курса домаће валуте било потпуно нереално”, истакао је Фабрис у изјави Танјугу.

Према његовим речима, протеклих дана курс динара према евру се постепено враћа „на неки ниво који се може окарактерисати као здравији у односу на претходни”.

Фабрис је нагласио да су одређени утицај на кретање курса, сасвим сигурно, имале и мере Народне банке Србије, односно интервенције на девизном тржишту и обарање референтне каматне стопе, „које су указале у којем смеру НБС очекује кретање курса у наредном периоду”.

Указујући да је тешко прогнозирати како ће се у кратком року кретати ниво девизног курса динара, он је додао да се, свакако, могу очекивати веће или мање флуктуације у оба смера – и јачања и слабљења домаће валуте.

Фабрис је оценио да током ове године не треба очекивати неке превелике флуктуације и курс ће се вероватно кретати у распону од 99 до 100 динара до 104 до 105 динара за евро.

Динар је у среду, други дан заредом, наставио да слаби према евру и то за 75 пара, тако да је званични средњи курс 100,6602 динара за један евро.

Танјугу је у НБС речено да је нагли пад курса од два динара према евру у уторак, 13. јуна, био последица релативно високог промета на девизном тржишту, од око 180 милиона евра, а нешто повећана тражња за девизама узрокована је роком доспећа индексираних државних хартија од вредности у еврима, издатих у децембру 2010. године, као и најавом будућих емисија хартија од вредности. Остварени промет у уторак указује на нормално функционисање тржишта на коме се тражња за девизама у целости подмирује у директној међубанкарској трговини, без учешћа НБС на девизном тржишту, кажу у централној банци. НБС је у периоду од 19. маја до 7. јуна на међубанкарском девизном тржишту купила 40 милиона евра, у циљу ублажавања дневне осцилације девизног курса.

Ове године национална валута имала је најнижу вредност 6. јануара – 106,4947 динара за један евро, а највишу 23. маја, када је средња вредност била 96,7007 динара за један евро.

Танјуг