Економија
Туризам и даље у запећку
Највећи број туриста, по броју ноћења, долази из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Хрватске, Италије и Руске Федерације
За Бранка Красојевића, једног од наших експерата за ревизију Стратегије развоја туризма Србије до 2015, туризам је у дубоком системском запећку. До таквог закључка је дошао поредећи тренутно стање у нашем туризму са резултатима из 2006, када је направљена прва Стратегија.
Тај развојни докуменат је „исцурио” и шта је иза њега остало? Од 2005. до 2010. годишње је код нас боравило око два милиона туриста који су остваривали од 6,4 до 7,3 милиона ноћења. Број страних туриста у том периоду повећан је за половину, али је опао број домаћих за око 15 одсто. Упркос порасту броја страних туриста они и даље имају мање од 23 одсто учешћа у укупном броју ноћења, истиче Красојевић и додаје да је девизни прилив у 2010. износио 604,9 милиона евра.
Да би се достигли постављени циљеви из Стратегије до 2015. потребно је повећати број страних долазака и ноћења за више од три и по пута. Да број домаћих долазака порасте 74, а ноћења за 51 одсто. Претворено у новац, мали су изгледи, сматра наш саговорник, да се те године оствари планираних 1,3 милијарде евра. Да је то веома тешко оствариво показује чињеница да је просечна дужина боравка туриста код нас од 2,1 до 2,3 дана. Тај податак није много бољи у нама конкурентским земљама, али је то слаба утеха.
Највећи број долазака домаћих туриста региструју планинска и остала туристичка места, а ноћења бање и планине. Очигледно је да је криза утицала да се многи домаћи туристи одлуче да медитеранске земље замене планинама и бањама Србије, путују краће трошећи мање него раније. Страни туристи су и даље најбројнији у градовима. Они користе своја пословна путовања да у слободном времену разгледају, забаве се и упознају ближу околину. Веома брине мала посећеност страних туриста бањама, што је последица недовољних spa и wellness капацитета, неуспелих приватизација, застарелих смештајних капацитета и примарног лечилишног мотива доласка домаћих туриста.
Највећи број туриста посматрано по броју ноћења, долази из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Хрватске, Италије и Руске Федерације. Грађани ових шест земаља „направе” 42 процента свих ноћења страних туриста у Србији. Овај резултат сигурно није последица наше смишљене промоције, дефинисаних циљних група и одабраних страних тржишта, већ производ случаја, упозорава Красојевић.
Београд је доминантан у броју долазака страних туриста. Дотле југоисточна Србија веома заостаје у готово свим показатељима.
Од 2005. број лежајева увећан је за око 30 одсто, да би 2009. достигао скоро 113.000.Највећи број кревета је у бањским и планинским местима. Број регистрованих туристичких лежајева у приватном смештају повећан је 84 одсто од 2005. достижући 30.000. Красојевић процењује да има још око 20.000 лежајева у сивој зони. Од скоро 24.000 постеља у хотелима, објекти са две и три звездице учествују са 70, са четири и пет звездица са 22, а свега осам одсто је удео хотела са једном звездицом и некатегорисаних хотела.
Од туристичких производа најбрже су се развијали такозвани догађаји, културни и пословни туризам, али и посете планинама и језерима. У Србији се, каже Красојевић, организује чак 2.800 различитих манифестација годишње, али се оне не виде у укупном туристичком резултату.
Према званичној статистици у туризму је директно запослено осам одсто радног становништва или 23.000 лица што је драматичан пад у односу на претходни период. Велики је број непријављених радника, запошљавања на краће време у високој сезони уз сталну флуктуацију радне снаге.
Према Извештају Светског економског форума о конкурентности у туризму, Србија је на 82. месту међу 139. земаља. У Европи смо на 38. месту иза Украјине, Јерменије, Босне и Херцеговине и Молдавије. Најслабије смо оцењени у области саобраћајне и туристичке инфраструктуре, обуке запослених у туризму, хотелских цена, а посебно у области екологије и заштите природне средине. Нашли смо се у првих 50 земаља у области времена потребног за започињање бизниса, хигијене и здравља, нивоа куповне моћи, аеродромских такси, броју мултифункционалних објеката за спорт, забаву, културу и слично и присуству светских rent-a-car компанија на нашем тржишту. Све то казује да не видимо себе у правом светлу и да је време да отклонимо многе заблуде и предрасуде о нашем туризму и објективно сагледамо наше предности и недостатке.
Слободан Костић
-----------------------------------------------------------
Доминирају домаћи гости
У првих шест месеци ове године регистровано је укупно 983.628 туриста, осам одсто више него у истом периоду прошле године. Домаћих туриста је било 645.454,четири одсто више у односу на прво полугодиште 2010. или две трећине од укупног броја туриста у Србији. Страних туриста било је 338.174, или 16 процената више. Ови резултати охрабрују, али су још увек далеко од рекордне 1985. године када је у Србији боравило скоро 4,5 милиона туриста који су тада остварили непуних 14 милиона ноћења.Девизни прилив за првих пет месеци ове године повећан је 12 одсто и био је 221 милион евра. Девизни одлив био је 251 милион евра, тако да имамо дефицит од 30 милиона евра.
Последњи коментари
Turizam u Srbiji moze da donese neku dobit ali to ne moze biti znacajna privredna grana, vec industrija, poljoprivreda i sl. Narocito zimski turizam ne moze biti profitabilan zbog velikih rashoda oko proizvodnje vestackog snega, jer je ovo jug Evrope i pretpolo je za zimski turizam. Cinjenica da je Kopaonik skuplji od mnogih centara u Francuskoj ili Austriji dovoljno govori. Ekoloska steta koja nastaje jos vise potkrepljuje iskaz da zimski turizam donosi vise stete nego koristi.
@ Beogradjanin Schwabenledle:
Gospodine, ne tumačim da u Montrealu postoji Sheraton Centre, jer taj hotel postoji od 1972. godine samo u Torontu. Sheraton Montreal, kao i nazivi kompanije i grada gde se hoteli nalaze su uobičajeni.
Paket usluga koji sadrži krevet i obroke (pansinsko poslovanje) je tipičan za nerazvijene turističke zemlje. U razvijenom turizmu su sobe poseban profitni centar, a sve ugostiteljske usluge (kafeterije, restorani, barovi, banketsko poslovanje), su takođe posebni profitni centri koje menadžeri kuhinja i/ili restorana vode kao da je njihov privatni biznis. Neki restorani i ne donose profit, ali ih hoteli drže zbog svoje reputacije.
Pansinsko poslovanje uzme od gostiju pare unapred pa se onda svi trude da gostima daju što manje, da bi njima ostalo što više.
Idealno za mućku da se izvlače keš pare i da se to "knjiži" u troškove hrane.
U a la carte restoranima, svi se trude da hrana i usluga budu što bolji, kako bi se zadržali hotelski gosti i privukli dru
@ Muradin Rebronja ugostitelj, ono sa profitnim centrima je u redu, samo to nije nista novo. Da li ste Vi ikada bili u hotelima, recimo u Spaniji, Portugalu, Italiji, da navedem samo ove tri svetske velesile turizma? Hoteli nude odlicnu i obilatu hranu, restorani a la carte su samo za hotele najvise kategorije, ne za turiste.







