– Гарантујемо да у овој земљи, због кризе, нико неће бити гладан и да ћемо заштитити, пре свега, оне најрањивије. Не желим да дајем лажне наде, али ни да плашим народ: биће тешко и грађанима и држави, теже него што се пре само неколико месеци могло и претпоставити. Нереално је очекивати да нам ове године буде боље него у 2008, али настојимо да обезбедимо бар минимални привредни раст, живот као прошлогодишњи, да не уђемо у рецесију, бар не у ону дубоку –поручио је премијер Мирко Цветковић у интервјуу „Политици”.

На питање колико је то реално очекивати од државе за коју и неки чланови његовог Економског савета ових дана тврде да је већ загазила у рецесију и да јој прети банкрот, за премијеранема дилеме:

– Србија није пред банкротом. Буџетски приходи јесу нешто мањи од планираних, дошло је до застоја у приливу страног капитала, али држава своје обавезе редовно измирује и строго води рачуна о онима које долазе, предузимајућисве мере да превазиђе проблеме са којима се суочава. Али, разумем и економисте који с правом упозоравају на озбиљност и тежину проблема, на дубину кризе која се пре шест-седам месеци није могла ни наслутити, на специфичност ситуације која захтева и специфичне мере, чега би требало да буду свесне и требало би тода разумеју све интересне групе.

Држави, кажете, не прети банкротство. А грађанима? Ситуација очигледно није безазлена, чим је влада већ припремила, истина, контроверзан, пакет социјалних мера?

Тај пакет није коначан, за сада је на нивоу идеја, са низом различитих опција и различитих предлога које је иницијално припремило Министарство за рад и социјалну политику као основу за разговоре са послодавцима и синдикатима. Очекујем да ћупочетком следеће недеље битии формално упознат са предлогом који је претходно разматран сасоцијалним партнерима.

Неки предлози, као онај о скраћењу радне недеље, изазвали су негодовање послодаваца и неверицу радника?

Није проблем што би радна недеља била скраћена на четири дана, него је питање ко ће то да плати...

... министарка финансија није искључила могућност да то иде на терет буџета...

Тачније, она је рекла да ће моћи да плати, ако неком другом одузме. Држава нема тих пара, као што није логично да послодавци радницима дају исте плате за мање времена проведеног на раду, што би практично значило да их више плаћају по сату. Идеја је била да се, као у другим земљама, скрати радно време, али уз одређено смањење накнада, да се смање трошкови, даби се тај новац преусмериоу очување радних местаи да се не би отпуштали радници.

С чим ћете у понедељак изаћи пред ММФ?

Наша платформа се заснива на повећању дефицита и смањењу издатака, пре на већем дефициту него на смањеним трошковима.Јер, у условима кризе није лако ићи на смањивање буџетских расхода, поготово не у неким осетљивим деловима, као што су плате и пензије, социјална давања и инвестиције. Умањимо ли социјална давања,кризу би смо решавали на терет најрањивијих слојева становништва, а ако се одрекнемо планираних инвестиција потенцијално умањујемо тражњу која генерише нова радна места и раст бруто домаћег производа.

Било би лоше одустати од тих инвестиција, јер у данима кризе управо оне обезбеђују додатна радна места. Друго је питање колико смо ми до сада ефикасно користили та средства. Пре неки дан смо интензивирали активности на изради пројектне документације и експропријацији за Коридор 10, како бисмо могли да распишемо тендере, да бисмо у јуну кренули са радовима на северном делу и ове године завршимо укупно 30-40 километара аутопутева...

Мислите да ММФ неће тражити веће кресање јавне потрошње, укључујући плате и пензије? Председник Тадић је рекао да ћемо прихватити оне захтеве који су политички и економски прихватљиви. Шта је то за нас прихватљиво и шта ако то не буде истовремено прихватљиво и за ММФ?

То је питање баланса. Колико ћемо смањити издатке и које, а колико увећати дефицит – то ће бити главна тачка преговора са ММФ-ом.  Заједно ћемо проверити сваку ставку и видети шта је најсмисленије урадити.Моја процена је да ће ти разговори бити тешки, као што је то увек са ММФ-ом. Овога пута, можда, нешто лакши, пошто је и њима јасно да ми сада нисмо изоловано острво, да се и друге земље суочавају и то са много већим проблемима. Верујем да ће бити спремнији да свако од ових питања буде размотрено са становишта реалних могућности. Све цифре ћемо ставити на сто како би смо заједнички нашли одрживо решење.

О којим цифрама је реч?

Прорачуни се управо завршавају, али начелно размишљамо о томе како да обезбедимо 1,2 милијарде евра, колико отприлике износе збир очекиваног двоструког дефицита (планираног и додатног) и обавеза за отплату постојећих кредита који доспевају у овој години.

Нећемо одустати од инвестиција

Како ћете попунити продубљену буџетску рупу и из којих извора, пошто на подршку Европске уније, реално, можемо да рачунамо тек у следећој години?

У овом тренутку имамо покривених око 750-770 милиона и недостаје нам око 400-450 милиона евра, колико и тражимо од ЕУ. Али,на то не смемо да се ослонимо, не смемо да зависимо од процедуре, па ћемо наћи додатне изворе.

Примера ради?

Рецимо,комерцијалним задуживањем, с тим што би смо тај дуг евентуално рефинансирали кад добијемо средства за буџетску подршку од ЕУ или других међународних кредитора.

Помињана је и могућност повећања ПДВ-а?

Та могућност се не разматра.

Недавно је најављена могућност проширења програма кредитне подршке привреди још једним кругом зајмова за ликвидност?

Први пакет краткорочних мера, судећи по тражњи за кредитима,показао се као пун погодак. Истина, још је рано да се говори о ефектима,видећемо за месец дана како ће тои практичнода функционише, за шта се троши тај новац.Међутим, садапостоје индициједаби криза могла да потраје инеколико година,а ако се за месец-два испостави да је то реалност, ми ћемо морати стратешки да припремимо нашу привреду надуготрајнију кризу од неколико година.

Унија послодаваца недавно је апеловала на владу да се додатним мерама укључи у решавање проблема неликвидности и нараслих неизмирених обавеза привреде?

Разматра се могућност конверзије потраживања државе од привреде (по основу неплаћених обавеза)у пет, десет или двадесет процената државног капитала у тим фирмама,али са одговарајућом излазном стратегијом:дакад прође криза, за две-три године, држава свој удео прода већинском власнику или некоме на тржишту. Слично се сада ради на Западу, с тим што они дају кеш, али ми то радимо без утицаја на буџет – конвертујемо старе, али не и текуће обавезе.Ради се и на моделу евентуалне мултилатералне компензације на два-три нивоа,између државе и јавних предузећа, јавних предузећа и остатка привреде...

Министар економије предлаже да се влада обрати страним кредиторима за репрограм обавеза приватних компанија?

То није лоша идеја,апел не кошта и ми ту ништа не можемо да изгубимо. Напротив. То би било корисно и за привреду, али и за државу, јер би био смањен одлив девиза, што би значило додатни импулс одржању стабилног курса.

Нисам доживео као незгодну ситуацију

Сматрате ли да је влада могла другачије да поступи у случају Миладина Ковачевића?

Сви који су критиковали владу због одлуке да се договори са Америком после проблема насталих бекством Миладина Ковачевића у суштини су се залагали за то да односи између наше две земље остану нерашчишћени. Због онога што се десило већ трпимо далекосежне економске, политичке и све друге последице. Не видим у чему је проблем то што смо разговоре са Американцима прогласили државном тајном. Кад се преговара с неким мора постојати платформа и, наравно, она се не представља јавности док преговори не буду завршени.

Ипак, влада се нашла у незгодној ситуацији након што је процурила информација о преговорима „тешким” милион долара?

То нисам доживео као незгодну ситуацију по владу. Чињеница је да је наш држављанин на територији стране земље претукао држављанина те земље, да је на основу тога покренут поступак, да је наш држављанин практично побегао из те земље уз помоћ наших државних службеника и чињеница је да је реч о најмоћнијој земљи на свету. Ми смо могли да бирамо: или да ништа не радимо на побољшању односа са Америком, да оставимо све тако како јесте, или да покушамо да проблем разрешимо. Покренули смо и дисциплинске и судске поступке против наших службеника. Настојимо да проблем у потпуности решимо и биће решен.

Многи мисле да кривца треба тражити у влади.

Проблем јесте што је неко изнео ту информацију, свесно или, можда, нехотично. Влада се не бави истрагама, постоје државни органи, а о томе докле је стигла истрага не могу да говорим детаљније. У сваком случају једна добра идеја владе, како да се реши проблем, доведена је у питање.

Ако се утврди да је неко од министара одао тајну да ли сте спремни да идете до краја, да га смените?

Спреман сам да се то питање рашчисти до краја.

Докле се стигло у разговорима са Американцима?

Очекујем да успешно окончамо овај посао. То ће елиминисати препреку у побољшању односа са највећом силом на свету, што ће нам бити од помоћи и у европским интеграцијама.

Да ли се посета Драгољуба Мићуновића Хрватској и најављена посета председника и премијера Хрватске Србији може тумачити као покушај да се побољшају односи између две земље?

Темељ политичке сигурности су добри односи у региону. И Србија и Хрватска имају заједничку европску будућност. Иако сматрамо да је хрватско признање нелегалне независности Косова и Метохије погрешан потез, верујем да ћемо премијер Хрватске Иво Санадер и ја, током сусрета који наредних дана треба да уследи у Београду, направити озбиљан помак у решавању низа важних питања као што су: повратак избеглица, имовине, проблем несталих, заштита националних мањина, као и привредна сарадња.

-----------------------------------------------------------

Људи нису бројке

Јавност стиче утисак да су размимоилажења између Народне банке и владе све већа. Сада,и по питању курса. Да ли је тачно да се владин економски тим залаже за фиксни курс?Чиме би га одбранили?

Не.Ми се, што је и захтев привреде, залажемо за стабилан курс, без великих осцилација, како је договорено са ММФ-ом. Фиксни курс би подразумевао постојање такозваног монетарног одбора (као у Бугарској или БиХ и још неким земљама) или неформално, без одбора, али уз спремност Народне банке да га брани до последњег цента. Али,то није наша стратегија.

Да ли свето значи да нема суштинског неслагања између гувернера и премијера?

Кад је реч о курсу –нема.Међутим,гувернер сматра да влада мора да води чвршћу фискалну политику, укључујући и смањење плата и пензија.Економски гледано, то би било и боље и лагодније. Кад би смо смањили плате,имали би смо суфицит.Али плате нису само цифре које се превлаче из једне табеле у другу. Иза њих стоје живи људи и ми покушавамо да избалансирамо између економских могућности и потребе да тим људима помогнемо да што безболније прођу кроз кризу. Влада о томе, за разлику од гувернера,мора да размишља.