Економија
Удобан лет кроз буџет
Функционисање националних авио-компанија велики је баласт за државе, али мало која се земља одриче свог „носиоца заставе”
Када шпански „Спан ер” и мађарски „Малев” приземље авионе и банкротирајузбог немогућности да редовно сервисирају своје обавезе и враћају нагомилане дугове, поставља се логично питање да ли је данас луксуз и да ли је прескупо имати државну авио-компанију или је то заиста неопходно.
Оба ова превозника су банкротирала, јер је држава престала са финансијским инјекцијама, а ослоњени на сопствене снаге нису могли да опстану. Они нису усамљени случајеви, јер готово ниједан од националних авио-превозника, попут „Јата”, у нашем окружењу не може да се похвали да добро стоји. Али,све земље, са изузетком Македоније, имају националну авио-компанију.
У нашем Директорату за цивилно ваздухопловство кажу да у Србију долећу националне авио-компаније какве су румунски „Таром”, хрватски „Кроација ерлајнс”, словеначки „Адрија ервејс”, црногорски „Монтенегро ерлајнс”, а донедавно је летео и мађарски „Малев”. Бугарски „Булгарија ер” и босански „БиХ ерлајнс” не лете за Београд. И на сајту албанског „Албанијан ерлајнса” наводе да уредно функционишу и лете са три авиона.
Мада је због нагомиланих дугова функционисање таквих компанија велико оптерећење за буџет, ниједна земља се тако лако не одриче свог „носиоца заставе”. Зашто? Које су предности, а које мане поседовања националног авио-превозника?
– Национални авио-превозници успостављају летове, не само због профита, већ и на основу државних интереса. Такође, они држави излазе у сусрет у ванредним ситуацијама када су потребни чартер летови и нека друга помоћ од државног интереса. Статус националног авио-превозника имају авио-компаније са именом државе у свом називу или са већинским државним капиталом, што најчешће и јесте случај. Међутим, и националне авио-компаније, као и приватне, послују по тржишним принципима. Једино оне, за разлику од приватних компанија, имају подршку државе – објаснила је Катарина Андрић-Милосављевић из Директората за цивилно ваздухопловство.
Подсећања ради, тако је „Јат” на захтев Владе Србије превозио путнике ванредним чартер летовима када је било потребно брзо евакуисање српских држављана из појединих земаља због ратних сукоба, а такође је „Јатовим” авионима била достављана и хуманитарна помоћ Србије другим земљама. Приватне компаније ово неће да раде. Постоји, осим тога, и бојазан да би уколико наше небо препустимо само странцима, цене карата биле више. Питање је, међутим, колико такав став стоји када већ сада имамо „лоукостере” који лете по нижим ценама од других авио-компанија.
Економисти, ипак, сматрају да није добро имати велики и гломазан државни капитал. Нарочито у ситуацији када државно предузеће, какав је „Јат”, наставља да прави губитке које ће на крају отплатити порески обвезници.
– Тешко је рећи да ли треба имати државну авио-компанију, али ако не можемо да нађемо довољно аргумената у корист државне, а све их ја мање, онда је приватна бољи избор. У нашем случају је садашњи положај „Јата” катастрофалан. У њему је акумулирано мноштво губитака и обавеза и како би се са тиме коначно престало, свака варијанта је боља, била то продаја, оснивање нове компаније или стечај – каже Милан Р. Ковачевић.
Земље из нашег окружења имају националне авио-компаније, али то не значи да оне добро раде, већ да их подржавају њихове владе. Питање је, међутим, докле ће их државе финансијски помагати, јер је потпора авио-компанијама забрањена у ЕУ, како би се омогућио слободан приступ ваздухопловном тржишту, без привилегија. Како се све земље овог региона даље буду приближавале ЕУ, постоји бојазан да би све више превозника могло да подели судбину „Малева” или „Спан ера”.
----------------------------------------------
У Србији лети 28 страних авио-компанија
У Директорату за цивилно ваздухопловство кажу да у Србији, у зимском реду летења, лети 28 страних авио-компанија, а међу њима има и оних које су националне.
– Приликом издавања дозволе за летове у Србији, Директорат не узима у обзир то да ли је авио-компанија „национална” или „лоу кост”. За све авио-превознике важе иста правила, а то су да је компанија безбедна и сигурна, да има уредну документацију о томе издату код ваздухопловних власти земље у којој је регистрована, да су авиони пловидбени, пилоти и кабинско особље адекватно обучени и са уредним дозволама за летење – наводе у Директорату.
Из тог реда летења, због нових информација, биће избрисани „Спан ер” и „Малев”. У Директорату кажу да тренутно нема нових захтева авио-компанија за летове у Србији.
Очекују их од половине месеца, а нарочито у марту, јер од 31. марта стартује летњи ред летења.
Последњи коментари
Pitanje balasta neke drzavne firme se postavlja onda kada preduzece zbog nestrucnog poslovanja udje u probleme, dotle ne predstavlja problem. Ako pominjemo neke od velikih kompanija, moramo da znamo kako one funkcionisu i na sta su sve drzave spremne kada je u pitanju odbrana njihovih interesa. U nasoj zemlji se interesom JAT-a bave uglavnom sporedni igraci koji nemaju dovoljno uticaja da odluce ni o pokrivanju troskova, a kamoli o zanavljanju flote. Setimo se povratka Telekoma i vesti i o investiciji drzave od par stotina miliona evra. Znaci da para ima, samo ne postoji dobra volja da se ulozi u flotu i time pokrene posao na profitabilnim linijama. Nikome do sada nije poslo za rukom da kompaniju koja ima trziste i putnike pretvori u bogalja. Zar mi moramo da budemo izuzetak u svemu?
Germanwings je smanjio letove prema Srbiji zbog visokih aerodromskih taksi i zbog eventualno ponovnog uvodjenja viza nakon izbora.
ispravka mog ranijeg komentara "tajkuni ce deo avio kompanije posle prodati u bescenje" tne ajkuni kupuju deo novog avio prevoznika u bescenje.







