Уљни шкриљци чекају боље време

Ниш – О Алексинцу, некада познатом градићу по свом великом руднику и значајној производњи најквалитетнијег мрког угља на Балкану, прекинутој после велике несреће 19. новембра 1989, када је у јами „Морава” погинула елитна бригада од 90 рудара, у последње две деценије највише се говори као могућем подручју за експлоатацију уљних шкриљаца. Према свим досадашњим испитивањима залихе уљних шкриљаца у околини Алексинца, испод планине Буковик и у долини Моравице су такве да би решиле енергетско питање Србије у наредних сто до 150 година.

О експлоатацији уљних шкриљаца, међутим, до сада се само размишљало и још увек нема правих планова и конкретних пројеката. Током последњих неколико година у Алексинцу и околини боравиле су бројне делегације и стручне екипе истраживача из Канаде, Литваније и Естоније, које су биле задивљене великим и вероватно највећим процентом нафте у уљним шкриљцима у свету. Али, сваки од тих боравака завршавао се само на предлозима стручњака. У држави Србији као да до сада нису схватали о каквом је богатству реч и готово да није било помака „од нуле” на плану припрема за експлоатацију уљних шкриљаца. Слободан Милосављевић, секретар Одбора за хемију, фармацију, гумарску индустрију, руднике и индустрију неметала у Регионалној привредној комори у Нишу, за „Политику” јуче је рекао:

– Чињеница је да уљних шкриљаца има у огромним количинама, али до сада ништа није урађено на припреми за експлоатацију. У Србији пуно тога недостаје за тај посао – од пара и стручњака до идеја шта са толиким немерљивим богатством. Зато се не поставља дилема да ли ће експлоатације бити. Она ће, сигурно, једнога дана почети, али пре тога треба студиозно и темељно прићи проблему и не, као до сада, остати само на речима, рекао нам је Милосављевић

  Експлоатација уљних шкриљаца у околини Алексинца била би од посебног значајна за Србију, јер би без икаквих сумњи допринела развоју наше земље. О каквом је богатству реч најбоље говори да се у Канади, на пример, користе шкриљци који садрже од шест и по до осам, а у Естонији од осам до девет и по процената нафте, а да су у околини Алексинца сва до сада обављена испитивања потврдила да је проценат готово двоструко већи него – чак 13,5 до 15 одсто нафте у уљним шкриљцима. Претпоставке су да је под површином земље стотине милиона тона уљних шкриљаца…

Зато се и тврди да би се експлоатација брзо исплатила и да би решила проблем увоза нафте у нашу земљу за више наредних деценија. Како кажу у Алексинцу на потезу су државни органи, пре свега Министарство за енергетику и Електропривреда Србије, а осим у финансијском смислу, јер не би било толиког увоза нафте као до сада, користи би било и због отварања великог броја нових радних места.

Слободан Милосављевић каже да исток Србије уз угаљ и уљне шкриљце код Алексинца има и непроцењиве количине калцита откривене на Сувој планини, као и фосфора у околини Босилеграда, гранита врхунског квалитета на Старој планини, базалта на Копаонику или зеолита у околини Врања, где су највеће количине и залихе у Европи… Али ништа од тога до сада није искоришћено. Или врло мало, тек симболично.