Рачунице о уштедама од око 70 милијарди динара од 2011. до 2020. године, које би требало да донесе нова реформа пензијског система, а коју најављује потпредседник владе др Јован Кркобабић, веома су непоуздане јер се темеље на нејасним критеријумима па их треба узети с великом резервом, каже за „Политику” др Рајко Косановић, члан Радне групе за реформу ПИО система.

– Неозбиљно је излазити с оваквим подацима када у овом часу нико не може знати колики ће бити раст бруто домаћег производа у наредне две или три године, а камоли у наредној деценији. Који ће бити проценат раста плата у јавном сектору с којим би пензије требало да се усклађују, како ће се кретати трошкови живота или колика ће бити инфлација? – појашњава Косановић.

Немогуће у овом часу на тако дуг рок предвидети и кретање броја нових осигураника фонда ПИО, као ни број нових пензионера. У прилог томе, додаје, овакве тврдње су више него преурањене, јер наша страна још није с Међународним монетарним фондом утаначила основно питање – како ће се пензије уопште убудуће усклађивати. Потпредседник владе Кркобабић говори једно, а ММФ нешто сасвим друго.

Упитан, на основу којих се онда параметара говори о толиким уштедама или је то само оно што ММФ жели да чује, Косановић каже да се у једном од предлога реформе помиње чак и да ће пензионери убудуће мање коштати државу за око 94,9 милијарди динара, и то на основу претпоставке да ће од 2012. до 2015. године економски раст бити пет одсто годишње, инфлација 4,5 процента, као и да ће зараде за тај период порасти за око 9,2 одсто.

На питање, где се „крију” највеће уштеде, Косановић каже да је новим нацртом закона предвиђено подизање старосне границе за жене с 53 на 58 година, где би се приштедело око 25,7 милијарди динара. Потом у делу који се тиче повећања стажа за жене с 35 на 38 године, уз смањење додатних 15 одсто стажа које су жене на основу полне равноправности до сада добијале, а где би могло да се уштеди још око 25,3 милијарди динара.

Предвиђено је и да се око 12,7 милијарди динара уштине у делу који се тиче пооштравања услова за добијање породичних пензија. Истовремено се рачуна с тим да се упоредо са смањењем највиших пензија, и то тако што лични коефицијент не може више да пређе 3,8 уместо досадашња четири пута, уштеди око 122 милиона динара. То су и најмање уштеде, каже Косановић, будући да је број оних који примају највише пензије врло мали.

Преласком на нови обрачун пензија у МУП-у приштедело би се око 19 милијарди, док би се пооштравањем услова за бенефицирани радни стаж ушпарало око 6,3 милијарде динара. Новом методологијом за обрачун пензија војсци уштедело би се 5,6 милијарди динара, каже Косановић.

Ђуро Перић, посланик ПУПС-а у Скупштини, потврђује за „Политику” да би први ефекти овакве реформе могли да се осете за две до три године, додајући да рачуница показује да би већ 2015. године уштеде у буџету могле бити врло велике те да најаве од око 70 милијарди нису уопште нереалне.
Он каже да би највеће уштеде могле бити у делу који се тиче бенефицираног радног стажа и повећања старосне границе за одлазак у пензију, наглашавајући да се то односи само на нове пензионере.

На констатацију како очекују смањење броја пензионера па самим тим и издвајање пара из буџета када држава мало-мало повезује стаж радницима, што се аутоматски одражава и на нови број пензионера, Перић каже да неће сваки запослени коме се покрије рупа у стажу одмах ићи у пензију, али да ће свакако бити потребно дуже време да се прилив нових пензионера смањи.

У Фонду ПИО кажу да још немају евиденцију колико људи одлази у пензију по основу само повезаног стажа, додајући да је лане у мировину укупно отишло 88.000 запослених. Извесно је, међутим, да се број пензионера повећава у часу када се доноси нови закон који предвиђа пооштравање услова за пензионисање, као што је сада случај.

Неће бити необично, истичу у Фонду, ако уочи изгласавања новог закона, дакле, у мају или јуну, стигне више захтева за пензионисање него што би то иначе било да се закон не мења. И то ће додатно оптеретити буџет.

Упућени у пензионерску комбинаторику примећују да оно на чему се прикупљају политички поени јесте, рецимо, бесплатан одлазак најстаријих у бање – потпредседник владе не наводи као један од елемената где би се приштедео неки динар.

Петар Митровић, председник синдиката Независност, који је, такође, учествовао у радној групи за реформу ПИО тражи да се појасни где то потпредседник намерава да уштеди 70 милијарди динара и како то може да зна 10 година унапред, а да при том с ММФ-ом није дефинисано ни најосновније питање – будућа индексација пензија!

Јасна Петровић