Да ли је еврозона још у стању да обузда дужничку кризу Грчке и неких других чланица елитног клуба шеснаесторице?

Злослутна дилема изазвала је јуче хаос на светским берзама, срозавши вредност евра на најнижу вредност од априла 2009. (1,32 америчка долара) са тенденцијом даљег губитка вредности. Успаничени инвеститори од Волстрита до Сингапура истовремено су јуче будзашто распродавали акције европских банака и приватних компанија свих за које се сумња да имају било какве пословне везе са посрнулом грчком привредом, али и Португалије, Ирске, Шпаније, Италије...

Страх од наводно неизбежног банкрота Грчке (који је још на Светском економском форуму у Давосу прогнозирао професор Нуријел Рубини, а својевремено и крах америчког хипотекарног тржишта 2007. године) подстакла је у уторак после подне по америчком времену агенција за кредитни рејтинг „Стандард и пур:

„Много приче – мало акције, нема варијанте да ће Атина на време отплатити дугове који пристижу овог пролећа. Грчке акције су ’бофл’. У случају реструктурисања дуга егејске државе инвеститори ће бити у стању да извуку максимум 30–50 одсто уложеног новца. Истовремено и Португалију до 2013. године очекују привредна и финансијска посртања. Сва је прилика да ће кредитни рејтинг Португалије ускоро бити додатно снижен”, проценио је „Стандард и пур” посејавши убеђење да је криза измакла контроли еврозоне.

Узалуд је јуче Херберт ван Ромпај из Токија поручивао да ће лидери еврозоне највероватније 10. маја одржати специјални самит ради активирања муком обећане помоћи Грчкој. Обећање новог европског самита поводом грчке кризе није угушило панику на берзама. Инвеститорима више није јасна пословно-финансијска солидност монетарне зоне којој припада земља (Грчка) са „бофл” акцијама, преноси Ројтерс.

Тим поводом јуче су председник Европске централне банке Жан Клод Трише и извршни директор ММФ-а Доминик Штрос Кан стигли у Берлин на ноге немачкој канцеларки Ангели Меркел не би ли је убедили да хитно одреши кесу и помогне Грчкој. Атини, наиме, већ 19. маја на наплату стиже транша дуга од 10 милијарди долара које она тренутно нема.

Досадашње оклевање европског политичког и финансијског врха да промптно прискочи Грчкој у помоћ, најновије срозавање рејтинга Атине и Лисабона и најава нових „инсолвентних држава” унутар еврозоне подгрејали су валутну кладионицу. Шпекуланти су, наиме, јуче на Волстриту примали опкладе да ће евро ускоро пасти на 1,29 или чак 1,20 америчких долара.

Европски политички и финансијски естаблишмент коначно је изгледа схватио да се сада већ поставља питање опстанка еврозоне, коментарише амерички магазин „Форбс” на чијој најновијој листи 20 најзадуженијих држава света 18 има адресу на Старом континенту.

Прозивка криваца за новонастали берзански хаос увелико је почела.

„На страну дубиозна улога коју међународне агенције за кредитни рејтинг имају у данашњем устројству глобалног финансијског поретка. Позната је њихова катастрофална улога у краху америчког хипотекарног тржишта. Европи је исувише дуго требало да и само вербално искаже солидарност са Грчком. Необуздана кладионица берзанских спекуланата који раде по систему што горе – то боље била би вероватно заустављена. Немачка канцеларка Ангела Меркел преузела је улогу диве која оклева. Грци су главни кривци што су данас у таквој привредној ситуацији. Али, придиковање и оклевање Берлина да прискочи у помоћ Грчкој главни су кривци за будуће патње немачких пореских обвезника”, проценио је немачки дневник „Шпигл”.

„ЕУ је изневерила Грчку, можда треба звати у помоћ Русију и Кину”, предлаже уредник лондонског „Фајненшел тајмса”.

„Грчка криза је тек почетак ере државних банкрота широм света. Пошто су ’начели’ еврозону, спекуланти би ускоро могли да се кладе да ли су и неки јачи играчи попут САД или Јапана у стању да отплате своје застрашујуће спољне дугове”, констатује професор Рубини у ауторском тексту у јучерашњем „Њујорк тајмсу”.

Т. Вујић