Ванредне мере на Волстриту

Амерички Конгрес, Министарство финансија САД и Управа федералних резерви (Централна банка САД) прибрали су се у четвртак увече од силине текућег кошмара на Волстриту и до краја идуће седмице најавили сет јединствених закона за даље пословање финансијског тржишта Америке.

Одлука америчког Конгреса да се уместо најављеног распуста због предизборне кампање укључи у акцију стабилизације финансијског тржишта изазвала је приметно олакшање на берзама широм света, које помно прате најновији чин кризе изазване лањским крахом хипотекарног тржишта САД. На већини европских берзи вредност акција забележила је раст, док је цена лаке америчке нафте са октобарским датумом испоруке поново постигла цену изнад 100 долара.

Оптимизам због првих позитивних вести са западних берзи у последњих седам дана помутила је ипак процена Међународног монетарног фонда Џона Липског да је „већина националних економија у фази стагнације или пада”.

У међувремену, у најновијој консолидацији акције, Министарство финансија САД понудило је јуче привремене – једногодишње гаранције Отвореним фондовима тржишта новца који располажу фантастичном сумом од око 3.500 милијарди долара – што је више од половине вредности депозита у америчким банкама. Централна банка САД најавила је да ће пласирати још око 50 милијарди долара у Заједнички фонд из кога банкама, које се претходно уз накнаду учлане у тај круг, одобрава средства за случај кризе. Истовремено, Америчка комисија за хартије издала је истовремено привремену забрану спекулативне продаје акција 799 финансијских институција. По новом, сви велики институционални инвеститори добили су обавезу да финансијским властима САД додатно пријављују сваки покушај спекулативне продаје акција јавних акционарских друштава.

Широка забрана спекулативне продаје акција је изнуђени потез без преседана у пракси америчког берзанског пословања, упозоравају агенције. Одлука о привременој рампи дуго популарној берзанској техници купопродаје акција повучена је управо због сумње званичног Вашингтона – да специфична врста спекулативне продаје акција под именом „шорт селинг” доприноси текућем, драматичном обезвређивању цена акција на америчком и светском тржишту, наводи „Вашингтон пост”.

У пракси, брокери „типују” да ће одређене акције појединих компанија, банака, осигуравајућих друштава... од неког произвољно изабраног тренутка надаље губити на вредности. Гурајући кладионицу на берзи да следи пад вредности тих акција, спекуланти крећу да позајмљују одређени број таквих акција и сместа дају налог за њихову продају. Ако клађење прође, наиме ако цена прозваних акција стварно падне, спекуланти их потом купују по нижој цени, враћају првобитном власнику – исфорсирану разлику у цени, дакако, стављају у свој џеп.

Берзанска техника „шорт селинга” и њене катастрофалне последице по вредност неких од водећих америчких финансијских институција у последњој години дана нагнали су републиканског председничког кандидата Џона Мекејна недавно да запрети да ће „зауставити казино на Волстриту”.

Чињеница да је Централна банка САД од првих весника банкрота четврте америчке инвестиционе банке „Браћа Лиман” и присилне национализације водећег осигуравајућег друштва „Америкен интернешенел груп” пласирала преко 300 милијарди долара на узнемирено финансијско тржиште – разлог је што глобалне берзе исказују опрезни оптимизам да ће најављене мере идуће седмице ефектно обуздати текућу финансијску кризу.

Одакле потичу огромне суме новца које је Централна банка САД последњих дана пласирала на америчко финансијско тржиште, пита се „Интернешенел Хералд трибјун”.

Светске берзе тренутно не траже тај одговор, животно заинтересоване за успех најављеног Полсон-Бернанкеовог плана „снажне подршке” за опоравак америчког финансијског система са којим су судбоносно повезане.