Радни тим наше владе и мисија Међународног монетарног фонда јуче су завршили преговоре о закључивању новог, стабилизационог кредитног аранжмана. Реч је о позајмици од три милијарде евра у наредне две године за попуњавање девизних резерви. О томе ће данас, како је најављено, битиодржана конференција за медије.Нови стендбај аранжман замениће јануарски кредитни споразум „из предострожности”, вредан 402,5 милиона евра.

Сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови” др Миладин Ковачевић, иначе близак нашем преговарачком тиму са ММФ-ом, тим поводом каже да ипак ваља сачекати потписивање завршног документа са мисијом ММФ-а, јер све ставке у разговорима нису сасвим затворене.

– Наш циљ, али и циљ ММФ-а јесте да дођемо до одрживих решења у наредне две до три године, јер нам је и полазиште исто. Имамо исте податке, тако да и ми и они подједнако добро знамо где смо и колико „танки“. Управо се на томе заједно и радило у изузетно доброј атмосфери – истиче Ковачевић. Он каже да су решења тражена у два смера – један је премошћавање овогодишњег буџетског јаза од око 180 милијарди динара, а други – неизоставна и темељна реформа јавног сектора у време трајања аранжмана са ММФ-ом како бисмо после њега имали стабилне и одрживе буџетске приходе и расходе.

Сви су изгледи, сматра Ковачевић, да је са ММФ-ом утаначено повећање буџетског дефицита са 1,75 на сва три процента бруто домаћег производа. Тиме ће се прикупити између 80 и 90 милијарди динара. Остаје, међутим, да се „испегла” свих сто милијарди динара. У трагању за тим парама неминовна је комбинација – уштеде на сваком кораку, али и разрезивање виших пореза.

Пошто се пензије и плате номинално неће смањивати, сви су изгледи да им следи замрзавање од бар 18 месеци. Дакле, за то време неће бити усклађивања ни са инфлацијом. Одустало се такође и од повећања ПДВ-а, јер је реч о линеарној, инфлаторној мери која погађа све слојеве друштва, поготово оне с мањим приходима, а нама је циљ да осетно не смањимо потрошњу. Неће се повећавати ни акцизе.

Ковачевић каже да је извесно да ће бити разрезане више стопе пореза на плате. Вероватно плате до 15.000 динара неће бити опорезиване, а све преко те суме закачиће нова стопа – са 12 на 17, можда и свих 20 одсто. Тиме би требало да запослени с већим платама и послодавци понесу већи порески терет.

Уштедама у буџетским расходима и новим порезима може се прикупити недостајућих 100 милијарди динара, али већ сада, сматра Ковачевић, ваља што пре отворити питање директног опорезивања имовине, али и темељне реформе јавне потрошње у Србији. Без тога опет ћемо се, после истека споразума са ММФ-ом, суочити са озбиљном неравнотежом у буџетским приходима и расходима.

С. Костић

------------------------------------------------------

Репрограм дугова

Закључивање стендбај аранжмана са ММФ-ом неће служити само за јачање девизних резерви и стабилизовање курса, већ је и добра препорука иностраним повериоцима и кредиторима за наставак наших преговора о новим зајмовима, али и о репрограмирању доспелих комерцијалних обавеза од око пет до 5,5 милијарди евра, колико ове године доспева за отплату, подсећа Ковачевић.