Србија није пропустила никакву шансу да се повеже на магистрални гасовод који ће спојити Софију у Бугарској и грчку луку Александропулис, изјавио је јуче Танјугу државни секретар у Министарству енергетике Душан Мракић, најављујући да ће Србија настојати да обезбеди снабдевање гасом и из других праваца како би избегла потпуну зависност од руског гаса. „Србија је спремна и наставиће разговоре са свим земљама у окружењу када су у питању гасне интерконекције, почев од Румуније, Бугарске, Македоније, до изградње гасовода према Црној Гори и Хрватској”, најавио је Мракић поводом медијских спекулација да је наша земља пропустила могућност да обезбеди гас и од других добављача.

Он је објаснио да се најпре мора урадити студија изводљивости за пролазак „Јужног тока” кроз Србију, што он очекује у првом кварталу наредне године, а после тога Влада ће моћи да разматра алтернативне правце снабдевања овим енергентом, како би избегла стопостотну зависност од руског гаса. „Постоје две варијанте уласка ’Јужног тока‘ у Србију из правца Бугарске, и то код Зајечара или код Пирота”, навео је Мракић и додао да ће, без обзира на то која од њих буде изабрана, магистрални гасовод МГ-10 у сваком случају бити грађен од Ниша, преко Пирота до Димитровграда. Почетак градње тог гасовода зависи од коначне трасе „Јужног тока”.

Мракић је рекао да ће у марту 2010. започети изградња гасовода према Македонији, а када се буде знала тачна траса магистралног гасовода „Јужни ток” кроз Србију почеће и градња једног крака према Хрватској.

Мракић је најавио да ће у наредних неколико дана бити именован директор заједничког српско-руског предузећа за подземно складиште гаса Банатски Двор. „Сви документи су спремни за регистрацију, у нередних неколико дана руски представник треба да именује човека који ће водити ту компанију и 24 сата после тога ће предузеће бити и регистровано,” рекао је Мракић.

Он је подсетио да је уговор за оснивање овог заједничког предузећа потписан 20. октобра, приликом посете председника Русије Дмитрија Медведева Србији. Власништво „Србијагаса” у том предузећу је 49 одсто, а „Гаспрома” 51 одсто.

Одмах после новогодишњих и божићних празника биће настављене активности Министарства енергетике на преговорима са словачким партнерима о изградњи новог складишта гаса у Србији, чија локација, према Мракићевим речима, „још увек није тачно дефинисана”.

Постоји могућност да та локација буде у Војводини или на бившем налазишту нафте у Острову код Пожаревца. Са словачким партнерима ће се, како је навео Мракић, разговарати и о изградњи гасовода на деоници Александровац–Брус–Копаоник–Рашка–Нови Пазар–Тутин, са једним краком према Косову.

Он је објаснио да су Словаци избрани за партнера у овом послу зато што су исказали спремност да највећи део посла они кредитно финансирају.

Државни секретар је најавио још једну велику активност тог министарства, почетком следеће године. Реч је о договорима са кинеским партнерима о кредитном аранжману за ревитализацију и изградњу новог термоблока у Костолцу.

Мракић је рекао да ће у јануару 2010. бити потписан предуговор за кредит са Кином, од око 850 милиона евра, наредног месеца ће бити познати и детаљи тог посла.