Економија

Вилама на тајкуне

На лицитацији за државно земљиште, анонимни богаташи и сеоски Вук Бранковић понудили цену коју паори из Товаришева нису могли да прате

Дејан Сомборац

Товаришево, Бачка Паланка – Живана Панића, тридесетдвогодишњег паора из села Товаришево код Бачке Паланке, од четвртка час облива зној због жеге и оморине, час због муке што је остао без обрадиве земље. Без хектара су га, пожалио се, оставили тајкуни који су крајем прошле недеље на лицитацији за државно земљиште понудили цену коју он и његове колеге ратари нису могли да прате. Због тога је Живан, са још двадесетак паора из Товаришева пре два дана из авлије истерао трактор и, уместо у њиви, зауставио га тек у центру Бачке Паланке. Црвеној колони придружили су се ратари из села Гајдобре и Силбаша, тражећи од председника општине да се лицитација која их је уништила горе него град – поништи.

– Ненормално је то што су за хектар земљишта понудили безмало 61.000 динара. Ми смо се фрапирали на лицитацији кад смо то видели. То је цена коју ми никако не бисмо могли да пратимо – жалио се Панић новинарима у сеоској кафани.

На питање ко су та два тајкуна који не дају мира бачким паорима, Панић не одговара прецизно. Власник земљорадничке задруге „Јединство” из суседне Гајдобре, наводно Миле Јерковић, познати војвођански бизнисмен, задао им је муку. А за чије интересе је радио комшија Милош Бугарски, који је такође понудио астрономску цифру за хектар земље на лицитацији, ни дан данас му, каже, није јасно.

Живан Панић
– Издао је село. Између себе смо се договорили да свако купи по неколико десетина хектара по цени од 30.000 до 40.000 динара. Нико није знао да је и он заинтересован. Појавио се петминута пред лицитацију и бубнуо огромну цену – препричавао је Панић, истовремено признајући да су се сељаци већ између себе договорили ко ће постати власник које парцеле, што баш и није у складу са процедуром на лицитацији где бипонуде требало да остану тајна.

– Ми бисмо и да није тога најправедније између себе поделили ту државну земљу – сматрао је Дејан Сомборац (29), који се убрзо обрео за кафанским столом.

Каже да су се он и још два брата сада нашли у небраном грожђу, јер обрађују свега 45 јутара земље, што је недовољно да прехране породице. Пали су у воду и планови о куповини десет нових грла стоке и о проширењу пољопривредне производње.

Додаје и да је њих тридесетак приликом незваничне поделе земље било врло коректно и да су постигли договор дасвако од њих добијепо десетак хектара.

Иако овог лета штрајкују због непоштене лицитације, не крију да су прошле године само отишли и заузели њиве које су хтели. Због тога се сада води вансудски поступак, па паори још нису платили држави њиве које ће ускоро пожњети.

Центар сеоског устанка – Товаришево (Фото Д. Драгичевић)
– Неће нас на јесен, кад буде дошло време да утерају своје пољопривредне машине, тако лако отерати. Спремни смо на све само да сачувамо земљу од које живимо – уверавао нас је Панић и у шали додао да ће у бој са тајкунима кренути вилама.

– Слабе су виле за такву борбу – додао је Сомборац.

Он је посумњао да се њихов комшија вероватно повезао са неким ко има пара, јер не верује да је Бугарски у стању да и финансијски прати сопствену понуду. На питање како би он реаговао да му неко понуди да буде тајкунска марионета, Сомборац љутито одговара:

– Ја сам човек, нисам Мића Бугарски!

Објаснио је и да нема тих пара за које би он продао свој ратарски понос. Бугарског каже није видео од четвртка, а боље му је да му се не јави кад га сретне на улици.

А Вук Бранковић из Товаришева, како су нас упутили мештани, живи у Улици маршала Тита. Међутим, у пољопривредној апотеци, која је власништво Бугарског, газду нисмо успели да нађемо. Како су нам објаснили тренутно ради на утовару и истовару жита.

Ипак, уз помоћ мобилног телефона, успели смо да га чујемо.

– Ви сте први новинари који су нас позвали у последњих неколико дана. Верујте, цела прича је толико смешна да ми сад док утоварамо жито у паузама листамо новине и смејемо се. У шали једни друге ословљавамо са – тајкуни. Ма, молим вас, који сам ја тајкун са десет хектара земље. Није истина данеко стоји иза мене. Како није срамота оне који имају по неколико стотина хектара земљишта у свом власништву да кукају да немају од чега да живе јер нису купили десет хектара земље.Иду и кукају и по селима траже истомишљенике, а прошле године су заузели државну земљу, али нису платили ни динара. Сад им је мука кад треба да плате. Епа, нека им је мука!

Аница Николић - Драгорад Драгичевић
објављено: 25/06/2008.

Последњи коментари

Drago K. | 25/06/2008 23:48

Voleo bih da cujem komentare ekonomista ali u svetlu ocuvanja sela i jacanja sela kao sredine gde treba da zive jaki domacini. Da bi se to ostvarilo drzava treba da parcelise zemlju, koja je za prodaju, i te parcele da budu izmedju 10 i 30 hektara. To je otprilike optimum, kako ja razumem te mlade ljude, koji zive u Tomasevu i vape za oranicama. To bi se lako dalo izracunati i zato pominjem ekonomiste speciajlizovane u ovoj oblasti.
Dodatni porez na dobit prilikom preprodaje zemlje je takodje efektna stvar. Pogotovu ako se preprodaje zemlja kupljena od drzave i to treba da traje najmanje 50 godina. Zemlja, ciji je prethodni vlasnik bilo privatno lice u zadnjih 50 godina ne bi trebalo da ima taj extra porez.
Ovo bi sigurno sprecilo ljude, koji su daleko od sela a imaju nameru da prave 'veliki biznis', a to sve na stetu lokalnih seljaka. Ja verujem da bi ovakvi potezi unapredili selo. A to sto bi parcela od 500 i vise hektara bila ekonomski mozda vise isplativija benefit od toga bi isao u ruke onih, koji hoce previse da se obogate ( vlasnika ) dok bi selo davalo samo radnu snagu i to bi u sustini bilo porazno po selo. Zamislite da imate tih 500 hektara, zivite u Beogradu, i svu dobit ulozite u kupovinu kuce na Floridi. To bi unistilo selo u Srbiji, narocito Vojvodini, gde takvih parcela jos uvek ima za prodaju.

Lola  | 26/06/2008 10:32

Strasno je koliko su ljudi u Srbiji neobavesteni. Sejaci se unapred dogovorili ko ce koju parcelu da uzme i po kojoj ceni? Pa sta ce im onda licitacija? Onaj koji plati vise obradjivace zemlju. Onaj ko to ne moze da prati, moze da radi za onog ko je zakupio zemlju. To svuda u svetu tako funkcionise. Dobro dosli u kapitalizam i nadam se da ce se sad probuditiiz sna zvani samoupravljanje...

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски | 26/06/2008 11:12

Без омаловажавања,али тешко је разумети наше пољопривреднике или фармере.На једној страни кукају да у производњи имају губитак,жале се на државу ,на ниске откупне цене,на откуп,исплату и ко зна шта још. Са друге стране,просто се отимају да знатно увећају обрадиви посед.Молим да ми неко објасни у чему има покриће да на лицитацији понуди 40.000.дин за закуп годишње,ако се унапред жали да ће имати губитак,или минималну добит.Иначе слажем се са констатацијом да држава није уредила проблематику око закупа,као што је подбацила у аграрној политици уопште.