Srbija je i dalje bankarski raj jer su kamate na kredite i dalje među najvećima u regionu. Izuzetak su jedino stambeni krediti čija je cena nešto povoljnija u odnosu na susede.

Srbija ima najskuplje gotovinske kredite, a takođe spada i u grupu zemalja s najskupljim potrošačkim kreditima za nabavku automobila, pokazuje istraživanje finansijskog portala Kamatica.com.

Bosna i Hercegovina ima najskuplje potrošačke, a Bugarska stambene kredite.

Podaci obuhvataju isključivo komercijalne kredite indeksirane u evrima jer su jedini pogodni za uporedni pregled. Krediti indeksirani u matičnim valutama zemalja regiona po pravilu su skuplji od indeksiranih u evrima, međutim, čak i u takvim poređenjima krediti su u Srbiji znatno skuplji od zajmova u Bugarskoj, BiH ili Hrvatskoj.

U Srbiji banke imaju blažu politiku u pogledu sredstava obezbeđenja kredita, ali to ima i drugu stranu medalje jer povećava njegovu ukupnu cenu.

Stambeni i potrošački krediti u Srbiji dvostruko su, pa i trostruko skuplji od istih kredita u razvijenim zemljama Evropske unije.

Za stručnjake glavni razlog za ovako visoke kamate je slaba ekonomija zemlje, kao i nestabilnost dinara. Svetska ekonomska kriza je dodatno pogoršala ekonomske prilike što je doprinelo povećanju rizika zemlje.

– Sve veća neizvesnost u otplati kredita kod građana i privrede je naterala banke na rigoroznu politiku odobravanja novih kredita, koja između ostalog podrazumeva i više kamatne stope, napominju stručnjaci ovog portala dodajući da je politika NBS i dalje restriktivna, jer banke i dalje značajan deo sredstava odvajaju u obavezne rezerve, a to nadoknađuju višim kamatnim stopama na ostatak plasiranih sredstava.

Po njihovoj oceni, bez obzira na to što su kod nas prisutni različiti rizici, neosporno je da ima prostora za smanjenje kamatnih stopa. Tome može doprineti i NBS svojim merama, ali je neophodno da i poslovne banke daju svoj doprinos, posebno kroz smanjenja marži uračunatim u kamatne stope na kredite.

Promene u politici obaveznih rezervi, povećanje mogućnosti zaduživanja, ukidanje kreditnog zaduženja po osnovu odobrenog nedozvoljenog minusa i ograničenje kreditne zaduženosti žiranata na 50 odsto kredita za koji predstavljaju garante su mere koje je centralna banka već preduzela i koje će u narednom periodu verovatno dati rezultate.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da se sniženje kamata ne može očekivati zato što je kreditni rizik zemlje i dalje visok, kao i troškovi obezbeđenja zajmova plasiranih u našoj zemlji. S druge strane, kamate na stambene kredite su sada povoljne i praktično su se izjednačile sa evropskim.

– Problem je to što su kod nas visoke bankarske marže, a sve kao posledica malog obima transakcija po zaposlenom. Tačno je da zemlje iz regiona – BiH, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija – imaju niže kamate, ali se prenebregava da te zemlje imaju stabilniju valutu, tačnije fiksni kurs ili formalno fleksibilni koji je stabilan. Poređenja radi, Ukrajina, ima takođe visoke kamate, a njena grivna je izgubila 30 odsto vrednosti. Da mi imamo fiksni kurs i kamate bi nam bile niže, ali bi potrošili devizne rezerve, kaže ovaj ekonomista.

Po njegovim rečima jedini način za smanjenje kamata je da ih država subvencioniše i da se snizi obavezna rezerva koja je bila najviša u regionu. Preko subvencionisanih zajmova u privredu je prošle godine plasirano milijardu evra što je bilo spasonosno. Takođe potrebno je i da se oformi razvojna banka.

Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić osporava tvrdnje o ovdašnjem bankarskom raju i kaže da je prosečna ponderisana kamata na kraju 2009. bila 11 odsto, a na kraju 2008. godine 18 odsto. Po njegovim rečima, kamate u Srbiji ne mogu se porediti s drugim zemljama jer imamo visoku inflaciju, donedavno obavezne rezerve su nam bile najveće u Evropi, visok je i procenat loših zajmova.

– Porede se neporedive stvari. I dalje je stepen rizika za našu zemlju, kao i rezerva koje banke moraju da izdvoje po osnovu tog rizika, visok. Niko ne kaže da je prinos banaka pre oporezivanja bio 4,3 odsto, a posle oporezivanja 3,5 odsto. Bankarski profit jeste prošle godine iznosio 200 miliona evra, ali da bi toliko zaradili morali su da plasiraju 5,5 milijardi evra kapitala. To nisu ekstremne zarade. Prinos na kapital je najniži u Srbiji. Ne govori se o suštinskim problemima poput toga da nam je standard mizeran, a zarade najniže u regionu – kaže Dugalić.

J. Rabrenović