BEOGRAD – Delegacije Vlade Srbije i Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završili su danas zvanične razgovore, povodom pete revizije tekućeg "stend baj" aranžmana i sutra će u prepodnevnim časovima održati zajedničku konferenciju za novinare, rečeno je Tanjugu u Kabinetu premijera Srbije.

Za sada se ne znaju detalji razgovora i kakav je dogovor postignut, a ono što je poznato je da s MMF-om postignut dogovor da se od 1. januara 2011. godine odmrznu plate u javnom sektoru i penzije, a ne od aprila kako je ranije bilo dogovoreno.

Sa MMF-om je dogovoreno da milion penzionera, što je veći broj nego što je prvobitno bilo predviđeno, dobije ove jeseni po 5.000 dinara jednokratne pomoći, rekao je juče ministar ekonomije Mlađan Dinkić u Vlasotincu i preneo da je postignuta saglasnost o dodatnim podsticajima države za privredu, poljoprivredu i neophodne izdatke za socijalnu zaštitu.

Dinkić je istakao da nije zadovoljan postignutim dogovorom, jer se on zalagao da plate i penzije budu odmrznute već u oktobru ove godine i najavio da će, prilikom glasanja na vladi o sporazumu sa MMF-om, zbog toga biti uzdržan. .

Zvanični pregovori delegacije Srbije i predstavnika MMF -a o petoj reviziji stend - baj sporazuma počeli su 23. avgusta i tada je šef misije Fonda Albert Jeger, posle razgovora sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministarkom finansija Dijanom Dragutinović, rekao da je naša zemlja ove godine vodila dobru i odgovornu fiskalnu politiku.

Cvetković, Dragutinovićeva i Jeger su istakli da je od izuzetne važnosti što skorije donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti, o čemui bi više detalja treablo da se čuje na sutrašnjoj konferenciji za novinare.

Premijer Cvetković je istakao da je Srbiji potreban Zakon o fiskalnoj odgovornosti, jer će omogućiti stabilnost finansija u narednom periodu i pomoći privlačenju stranih investitora da ulažu u domaću privredu.

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji stend-baj aranžman, vredan oko tri milijarde evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.

U dosadašnje četiri tranše Srbija je povukla oko 1,45 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, pri čemu je iskoristila samo polovinu sredstava odobrenih u okviru treće tranše i 15 odsto četvrte tranše kredita.