Штрајком до законских права

У Србији не постоји ниједан изричит законски пропис који би послодавце приморао да радницима исплате зараду. Постоји само право радника да ту зараду траже од послодавца, а колико то њихово право вреди потврђујe и последњи низ штрајкова у Србији. Сви раднички протести су управо последица тога што власници фирми месецима не исплаћују наднице, а ни доприносе, па радници не могу ни да се лече.

У Министарству за рад и социјалну политику потврђују да не постоји ниједан законски пропис који би послодавцима изричито наметнуо обавезу исплате зарада запосленима. Исплата зарада није ипак само морална категорија, јер санкције према послодавцу постоје – прекршајне и кривичне. Да ли се уопште и колико изричу, друго је питање.

Саша Перишић, помоћник директора Инспектората за рад који је истовремено и на челу кризног штаба за радне односе и који је у последње време посећивао раднике који штрајкују, између осталих и оне у „Навипу”, каже да не постоји системско решење у том делу радних односа.

– Систем није добар, а резултат је велики број штрајкова. Сви су на губитку – и држава, и радници, и послодавци. Новим законом о раду, или изменама постојећег, то би требало боље да буде решено. Али, у то се мора укључити и Министарство финансија – каже Перишић.

На питање како би могла да гласи таква одредба Закона о раду или можда неког другог закона, наш саговорник из Министарства рада није имао одговор.

Према важећим правилима, кад  истекне месец дана од тренутка кад је требало да приме зараду, а запослени је нису примили, они имају право да се обрате Инспекторату за рад Министарства рада и социјалне политике, који ће обавити надзор и прописати одговарајуће решење у којем се послодавцу налаже да исплати зараде.

– Инспекција за рад подноси прекршајну пријаву.Закон о раду прописује да уколико послодавац није исплатио зараде, мора бити санкционисан новчаном казном. Ако је послодавац правно лице, висина казне износи од 800.000 динара до милион динара, а ако је послодавац предузетник казна је од 400.000 до 500.000 динара – наводи Перишић.

На питање да ли у Министарству рада имају податке колико је директора платило толике казне, наш саговорник одговара да немају јер судови немају обавезу да их о томе обавештавају.

– Проблем са судовима је то што они послодавцима изричу казне чак и испод законског минимума, и то врло мале казне од свега 10.000–15.000 динара. Каква је то казна и шта ту нашом жалбом може да се постигне? – пита челник кризног штаба за радне односе.

Иначе, Пореска управа која контролише уплату доприноса може да поднесе и кривичну пријаву против послодавца. У случају кривичне пријаве, требало би да се утврди одговорност послодавца, то да ли он стварно не може да исплати зараду или неће.

Наш саговорник каже да према Закону о штрајку из 1996. године, који је на снази, не постоји обавеза послодавца да пријави штрајк, а то из разних разлога не чине ни штрајкачи. Због тога је прошле године евидентирано само 76 штрајкова, а стваран број је бар три пута већи.

У Уједињеном гранском синдикату „Независност” кажу да су на Социјално-економском савету владе више пута покретали питање зарада радника као обавезу послодавца, али се надлежни праве да их нису чули.

– Сумњам да уопште имају намеру да мењају Закон о раду у том делу јер би многи „њихови” допали невоље. Сем тога, зашто би то уопште било регулисано Законом о раду, а не неким законом из области финансија? – пита Бранислав Чанак, први човек УГС „Независност”.

Привредници кажу да и у садашњем систему постоји обавеза плаћања зараде и пореза и доприноса, али да је питање зашто систем контроле Пореске управе и инспекције рада не даје резултате.

На све чешћа подсећања у јавности да у социјалистичком систему оваквих прича није било, Станко Ивковић, некадашњи вишегодишњи директор СДК Србије, каже да можда није лоше у почетку да се предузећа обавежу на полагање акцептног налога који би се активирао оног часа када фирма на време не уплати зараду и пратеће дажбине за запослене.

– Коначно, није ли време да се размисли и о могућности да се плате запосленима исплаћују у бруто износу, а да они сами себи уплаћују за социјално и пензионо осигурање. Не би било згорег видети и страна искуства и неко од њих прилагодити нашим условима у којима је постало врхунско умеће изиграти државу или запослене – каже Ивковић.

Он даље наводи да би, можда, пословним банкама требало пренети јавно овлашћење да наплаћују изворне приходе државе, али и порезе и доприносе за социјално и пензионо осигурање. По Ивковићу, то би требало да се уради изменом прописа о платном промету или неком сличном одредбом коју би прописала НБС, јер она једина има таква овлашћења и могућност да пословним банкама нешто наложи. Не треба бити наиван, упозорава Ивковић, па очекивати да ће то банке радити бесплатно. И не треба. Суштина, међутим, није у томе ко ће да плати ту провизију – држава, грађани или послодавци, већ како натерати предузећа да уз платни списак доставе и рачуне на које ће бити дозначене паре за порезе и доприносе запослених.

Јована Рабреновић

--------------------------------------------------

Хрватска:  Казне за послодавце

Лични дохоци запослених у Хрватској спадају међу најоптерећеније у региону, наводно држе прво место. Летошња анализа ријечког „Новог листа” на ту тему показала је да радник и његов послодавац на просечну исплаћену плату држави кроз разне порезе и доприносе дају заједно још 80 одсто њеног износа. Тако је израчунато да летошња просечна исплаћена нето плата од 5.370 куна (740 евра) у ствари кошта 9.173 куна (1.265 евра), јер је послодавац за доприносе морао држави за њу да плати укупно 1.346 куна, а радник за порез, прирез и доприносе 2.457 куна. На то је прошле године на леђа запослених још додат и тзв. кризни порез од два одсто.

И у Хрватској је присутан проблем „заборавних” послодаваца, односно оних који нередовно или уопште не плаћају обавезне доприносе за своје раднике, чиме их доводе у веома тешку ситуацију када крећу у пензију. За несавесне послодавце пре неколико година уведене су прекршајне казне у распону од 5.000 до 50.000 куна (690 до 6.900 евра), зависно од тога о којој се врсти доприноса и врсти прекршаја ради. Ако се такви прекршаји понављају, предвиђена је и мера забране обављања делатности у трајању од једне године.

До јула 2008. године такве прекршајне казне биле су прописане само за неплаћање обавезних доприноса, а од тада је прописана и прекршајна казна за послодавце који не испуњавају законску обавезу исплате плате запосленима најмање у висини минималне плате. За тај прекршај физичко лице може бити кажњено од 7.000 до 10.000 куна, а правна особа од 60.000 до 100.000 куна (8.275 до 13.793 евра).

Р. Арсенић

----------------------------------------------------

Радници ПКБ-а без здравственог осигурања

Представници синдиката Пољопривредног комбината „Београд” затражили су од државе, која је власник предузећа, да у најкраћем року радницима уплати здравствено осигурање и омогући уписивање бесплатних акција и повезивање радног стажа. „Држава нас је преузела и позивамо владу да испуни своје обавезе, формира управни одбор и скупштину и преузме одговорност за будућност ПКБ-а”, рекао је председник Самосталног синдиката ПКБ-а Миодраг Младеновић на конференцији за новинаре и додао да радници желе да се проблем што пре реши дијалогом.

Члан синдиката Милисав Ђорђевић подсетио је да запосленима од јануара ове године није уплаћено здравствено осигурање, а да им стаж није повезан од 2005. године, па тако 430 радника не може да оде у пензију. „Ако не одговоре на захтеве радника, бићемо принуђени да блокирамо Панчевачки мост и Зрењанински пут. Стрпљење радника је све мање и рок је до краја седмице. Радници раде на температури испод 10 степени, а не могу да се лече”, нагласио је Ђорђевић и додао да то „није претња, већ молба и да запослени, пре свега, желе дијалог”.

Представници синдиката подсетили су да је учешће државе у Комбинату било око 34 одсто, а потом је, конверзијом неизмирених обавеза по основу јавних прихода и пореских давања, учешће државе увећано на 75 одсто. Преостали друштвени капитал је 25 одсто, што је према њиховим речима могућност за поделу бесплатних акција запосленима.

Танјуг