Економија
Интервју: Зоран Илић, власник компаније „Биомелем“
Жигови за квалитет
Од пролећа наредне године, најквалитетнији артикли у Србији почеће да се обележавају знаком „врхунски српски производ“
Најквалитетнији српски производи почеће од пролећа наредне године да се обележавају посебним жиговима. Знак „врхунски српски производ“ понеће све категорије артикала од прехране до козметике, али и услуге и заслужни медији, најављује за „Политику“ Зоран Илић, власник компаније „Биомелем“ и иницијатор ове акције.
– Привредна комора Србије би ових дана требало да усвоји тај пројекат. За ознаку квалитета биће коришћена три почетна слова, односно „ВСП“. Најпре ће бити означавани само производи у Србији. Потом ћемо кренути да обележавамо оне који се извозе у регион, а после тога ће акција имати и глобални карактер. Тај знак ће бити звезда у боји српске заставе за производе који ће се продавати на нашем тржишту, односно жута, златна звезда за Европску унију. Ту је и сребрна за земље региона и зелена звезда којом ће бити означена здрава, органска храна. Идеја је да се српски произвођачи обједине око знака квалитета како би на домаћем тржишту могли да остваре додатни успех, а потом да се то ради регионално и глобално – каже Илић.
Ко ће одређивати шта може да добије ознаку „врхунски српски производ“?
Постоје четири комисије које ће се бавити сертификацијом квалитета, односно које ће одлучивати ко ће добити „ВСП“ знак. Прва је комисија за привреду и економију и ту су представници надлежних министарстава, истакнути привредници и универзитетски професори. Друга комисија је за спорт, а спортисти којима ће бити додељен овај знак промовисаће нашу земљу у иностранству. Трећа комисија је за науку, образовање и уметност, а четврта за јавну делатност. Ту је циљ да најбоље телевизијске емисије и новине понесу знак „ВСП“.
Да ли су домаћи произвођачи заинтересовани?
Веома, јер знају шта то значи за њих. Тиме добијају додатну вредност и ветар у леђа да иду ка западном тржишту. Осим тога, имамо и подршку спортиста који желе да помогну реализацију. Разговарао сам са Владом Дивцем, са Срђаном Ђоковићем и са људима из Црвене звезде и Партизана. Подршку смо тражили од великих система и добили је од „Делта максија“, а тражићемо је сада и од „Делеза“ јер је то и у њиховом интересу.
Да ли би тиме могли да буду угрожени увозни производи? Европа је опоменула Хрватску и Мађарску када су почели да промовишу куповину домаће робе.
Не, то не елиминише светске производе. Нити одбија стране инвеститоре, јер ако је нешто бренд компаније која ради у Србији, он може да добије ознаку „ВСП“. Примера ради, „Мишелин“ јесте купио „Тигар“, али се „тигар“ гуме производе у Србији и могу да добију нови знак.
Како ћете обезбедити објективност у додељивању тих сертификата?
Постојаће јасно дефинисане процедуре на основу којих може да се добије тај знак. Три ствари су битне, а то су квалитет, континуитет и капацитет производње. Објективност ће се обезбедити и тако што ће произвођачи морати да приложе документацију о квалитету производа, о наградама које су добили, податке са тржишта.
Да ли имате подршку државних институција?
Наравно, без њих ова стратегија не би ни могла да се спроводи. Осим Привредне коморе Србије, имамо подршку свих министарстава која су битна за реализацију, попут трговине, економије, спорта. Сарађујемо и са потрошачким организацијама, нарочито са Националном организацијом потрошача Србије јер без њих нема сврхе да ово радимо.
------------------------------------------------------
Сарадња
„Биомелем“ покушава да уђе на тржишта Словеније и Хрватске. Има ли отежавајућих околности јер многима то већ годинама не полази за руком?
За сада не. Ми не покушавамо да на та тржишта уђемо сами, већ у сарадњи са тамошњим партнерима. Тако у Хрватској успостављамо сарадњу са компанијом Ивице Тодорића. Наши производи су тренутно код њих на анализама које су неопходне како бисмо доспели на њихово тржиште.
Имате ли због кризе проблема са наплатом потраживања? Нуде ли вам трговински ланци да правите њихове робне марке јер то све више узима маха?
На тржишту шампона је велика конкуренција. Ми смо пре четири године одлучили да не будемо само у апотекама и изашли и на тржиште маркета. Тако да имамо дистрибутера који нам гарантује плаћање и на тај начин се штитимо од кашњења у наплати потраживања. Што се тиче трговачких марки, ми смо већ неколико пута добијали упитнике од највећих ланаца. Нудили су нам да радимо под њиховим маркама, али смо то одбијали јер желимо да сачувамо бренд који градимо више од две деценије.
Последњи коментари
Takodje ,treba na proizvodima od genetski modifikovanih sirovina da stoji ta informacija, a ne da se skriva. Tako np. na proizvodima od soje, u Srbiji, stoji, "na biljnoj osnovi" skrivajuci informaciju da je soja GMO.
Mogu da mislim šta se misli i od koga će se dobijati sertiofikat "Zaslužni mediji".
što se tiče proizvoda treba imaqti vrhunske laboratorije i ako proizvod sadrži i nešto što ne piše na etiketi tu firmu drastično kazniti.Ako budu samo upozorenja ništa od toga.
Samo da ne bude ponovo pilovine u "Bakinom Ajvaru" i savijenih metalnih zatvaraca od flasa piva u flasama od vina "Royal" Navip.







