Уколико приливи у буџету буду већи од планираних држава ће моћи додатно да повећа пензије и плате запослених у јавном сектору, порука је која је пре неколико дана стигла из Владе Србије. Из те исте зграде пре нешто више од месец дана поручено је супротно. Наиме, влада је на крају седме ревизије аранжмана са Међународним монетарним фондом потписала да уколико „вишка” у буџету и буде да ће он бити искоришћен искључиво за исплату једнократне помоћи пензионерима и запосленима, а не за повећање примања. Због тога Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, не зна коју од ове две поруке да пренесе свом чланству. У ситуацији када власт игра жмурке са синдикатима и ММФ-ом, Орбовићу није јасно коме да верује. „Како ММФ-у могу да обећају једно, а нама нешто потпуно супротно”, пита се.

По чак три закона (Закон о буџету, Закон о буџетском систему и Закон о пензијском и инвалидском осигурању), у априлу би плате и пензије требало да буду веће за онолико колико буде износила инфлација у првом тромесечју. Ипак, све донедавно из Министарства финансија поручивали су да без обзира на то колико ће цене порасти повишица не може бити већа од 2,95 одсто. Ако је тако, онда се тиме крше фискална правила јер је још у фебруару инфлација достигла ниво од 2,9 одсто. По свему судећи, ни то се неће догодити, јер је нови министар финансија и премијер Мирко Цветковић пре неколико дана са просветарима потписао споразум по коме ће повишице плата и пензија у априлу бити веће од 2,95 одсто. Део договора јесте и обећање да ће ове године плате и пензије, после још једног октобарског повећања, на годишњем нивоу бити веће од планираних 7,2 процента.

До 8. априла, када је најављено потписивање такозваног друштвеног споразума између представника државе, синдиката и послодаваца, ствари ће, можда, постати јасније. Међутим, Орбовић додаје да са министром рада Расимом Љајићем ниједанпут није детаљно било речи о томе колико ће те повишице примања износити.

Ипак, за Ивана Николића, сарадника Економског института, овакав заплет догађаја није изненађење.

– Дешава се управо оно што смо очекивали и чега смо се прибојавали. Завршавамо аранжман са Фондом и повећавамо плате. Формално гледано, влада неће прекршити договор са ММФ-ом јер ће се ванредно повећање примања догодити после истека, а не за време трајања аранжмана. Суштински, држава ће имати огроман проблем да покрије минус у државној каси, јер продаја државних дужничких папира не иде онако како је планирано – упозорава Николић.

Владимир Вучковић, професор Мегатренд универзитета, сматра да није добро што се у јавност „пуштају” овако конфузне поруке.

– Најбоље је да се поштује закон у коме фискална правила јасно дефинишу на који начин плате и пензије треба да се повећавају. Нису та правила случајно донета, већ се у договору са ММФ-ом нашла индексација која неће угрозити економску стабилност – каже Вучковић и додаје да се сада испоставља да су песимисти који су сумњали да ће се овако нешто десити изгледа били у праву.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, истиче да влада неће прекршити споразум са ММФ-ом, ако најављене повишице не буду веће од инфлације.

– У том случају, дефицит ће остати у планираним оквирима, а фискална правила биће испоштована. Сви истичу како ће због веће инфлације приходи у каси бити већи. А заборављају да већи приходи уједно значе и веће обавезе. Јер Закон о буџетском систему у који су унета фискална правила подразумева да се буџетским корисницима примања повећају за онолико колико порасте инфлација у првом тромесечју. То значи да ће плате и пензије моћи да буду веће од 2,95 одсто јер ће раст цена у првом кварталу сигурно бити већи. Међутим, уколико та повишица буде била већа од инфлације, онда би то значило да се крши договор са ММФ-ом, али и фискална правила – објашњава Арсић.

А. Николић