Александар Симовић оптужен за убиство Вукојевића

Специјално тужилаштво подигло је оптужницу против некадашњег припадника „земунског клана” Александра Симовића због убиства Зорана Вукојевића Вука, сведока сарадника у процесу за убиство премијера Зорана Ђинђића, саопштио је специјални тужилац Миљко Радисављевић. Злочин је почињен 3. јуна 2006. године.

Вукојевић је био шеф обезбеђења вође „земунског клана” Душана Спасојевића, који је после убиства Ђинђића пристао да сарађује са тужилаштвом и добио статус сведока сарадника у том процесу, као и на суђењу за друге злочине „земунског клана”.

Александар Симовић оптужен је за кривично дело убиства, које је како је навео тужилац, учинио из безобзирне освете јер је Вукојевић прихватио да сведочи против осталих припадника земунске групе. То је довело до откривања и доказивања кривичних дела која је починио тај клан.

Тужилаштво оцењује да је Александар Симовић убио Вукојевића и из користољубља јер је хтео да присвоји део новца који је остао код њега, додао је Радисављевић.

Вукојевић је статус сарадника добио 2003. године али је касније дошао у сукоб са Јединицом за заштиту сведока МУП-а Србије, после чега је изашао из програма заштите.

Одмах после хапшења, против Симовића је започета истрага за убиство Вукојевића. Она је показала да су његови ДНК трагови нађени на „лисицама” којима је покојни Вукојевић био везан. Оптужница све до ове године није била подигнута због процене да ДНК трагови на „лисицама” нису довољан доказ да би Симовић био осуђен за убиство, нити је до данас у овом случају ико осим њега осумњичен. У неформалним преговорима са тужилаштвом, Александар Симовић је признао да је убио Вукојевића, али није било сигурно да ће признање поновити и пред судом.

После хапшења млађег брата Милоша Симовића, обојица су понудила Специјалном тужилаштву сарадњу. Већ правноснажно осуђен на вишедеценијске казне затвора, Александар Симовић тада је понудио признање убиства Вукојевића, ако би добио статус сведока сарадника. Симовић је рачунао на могућност коју му даје нови Законик о кривичном поступку да се правноснажно осуђене особе појаве као сведоци у неком другом поступку, по процени тужиоца.

Сведок сарадник не може да буде неко ко је осуђен као организатор криминалне групе, а не може ни онај ко је осуђен на максималну казну затвора од 40 година. Остали припадници криминалног клана могу да буду предложени за добијање овог статуса.

Према оптужници, Александар Симовић, који је као и његов старији брат Милош, 2006. године био у бекству, заједно са Зораном Повићем Повом и више непознатих особа сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну у Улици Драгана Ракића 16.

Они су га савладали, убацили у аутомобил и одвезли на аутопут Београд–Шид, где га је Александар Симовић више пута ударио тупим предметом у главу, а затим пуцао у њега из „магнума 357” и погодио га у главу, груди и врат. Мртвог Вукојевића је запалио и његово тело оставио поред пута. Док су се комешали у возилу, Повић је рањен а саучесници су га превезли у Ургентни центар где је преминуо.

Симовићу се на терет ставља и недозвољено држање оружја јер је код њега у стану нађен револвер „смит весон”, аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за револвер којим је почињено убиство Вукојевића.

Тужилац Радисављевић је рекао да је за 22. мај заказано припремно рочиште у том процесу.