Последњи догађаји у Новом Саду, када су се сукобили навијачи српске и хрватске репрезентације, поново је у први план избацило дивљање хулигана. Полицајци су обавили свој део посла: идентификовали су лица која су учествовала у паљењу аутомобила и другим изгредима и изгредницима написала кривичне пријаве.

И тужилаштво је урадило свој део посла, подносећи захтев за спровођење истраге против 16 лица којима их сумњичи за кривично дело насилничког понашања на спортској приредби. На потезу је – суд.

Од око укупно сто кривичних пријава колико је у последњих неколико година поднето против појединих припадника највећих навијачких група „Партизана”, „Црвене звезде” и „Рада” свега неколико је окончано судском пресудом. Поднетим кривичним пријавама полиција је навијаче сумњичила да су недозвољено држали оружје и експлозивне направе, неовлашћено производили и стављали у промет опојне дроге, учествовали у тешким крађама, разбојништвима, покушајима убистава…

По броју поднетих кривичних пријава, према медијским истраживањима, предњачи Ђорђе Прелић, један од вођа навијача „црно-белих”. Са само 24 године, Прелић је успео да „заради” више од 20 кривичних пријава.

Казна од 15 година затвора коју му је због учешћа у убиству француског држављанина Бриса Татона, изрекао Апелациони суд, један је од ретких окончаних поступака који су вођени против Прелића.

Против њега, полиција је у последњих неколико година подносила кривичне пријаве због насилничког понашања, недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, спречавања службеног лица у обављању дужности, тешке крађе, недозвољене производње и стављања у промет опојних дрога. Од свих поменутих пријава, осим оне за Татона, само је једна окончана судском пресудом.

Одмах иза Прелића, макар по броју кривичних пријава, јесте Велибор Дуњић, један од вођа „Белгрјед бојса”, подгрупе навијача „Црвене звезде”. Прелићев вршњак, успео је да „сакупи” 19 кривичних пријава којима му је на терет стављено извршење најмање 31 кривичног дела.

Упркос многобројним кривичним пријавама, Дуњић је ухапшен тек у априлу 2008. године и то због сумње да је са пријатељем Урошем Аврамовићем, такође навијачем „Црвене звезде”, покушао да убије Андрију Чогурића. Двојица осумњичених, тада су Чогурића ударали ногама, рукама и флашама услед чега је несрећном младићу напукла лобања.

После физичког иживљавања, двојица окривљених су из пиштоља, у правцу Чогурића испалили неколико хитаца и погодили га у пределу леве подлактице и десног лакта. Дуњић је ухапшен у Шведској 20. новембра прошле године по потерници коју је за њим расписао српски Интерпол.

Прво општинско тужилаштво је против Дуњића 2006. године подигло оптужницу којом га је теретило за кривично дело спречавања службеног лица у обављању дужности. Колика је била Дуњићева бахатост говори и податак да га је полиција сумњичила да је бацао инвентар у једном кафићу у Новом Београду, да је малтретирао запослене у београдском клубу „Бродарац”.

Поднетим кривичним пријавама, Дуњић се теретио и за учествовању у тучама и пуцњавама, за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, више тешких крађа…

Списак навијача осумњичених за нека од најтежих кривичних дела је, нажалост, подужи. Међу навијачима „Партизана” ту су још Александар Вавић са чак 12 кривичних пријава за насилничко понашање, недозвољено држање оружја, наношење тешких телесних повреда, разбојништва и крађу и Бранислав Пенчић са истим бројем кривичних пријава, Дражен Драгаш, Марко Вучковић…