Када у Србији почну да раде приватни извршитељи, судство ће моћи лакше да дише. Са леђа српског правосуђе спашће тег од скоро три милиона извршних предмета. Када и јавни бележници буду почели да раде, судска администрација решиће се обимне папирологије и судови ће моћи да се баве претежно суђењем.

Према подацима за првих шест месеци 2011. године, судови опште надлежности пренели су из ранијих година 3.140.341 нерешен предмет, примили су 736.158 нових предмета, тако да су укупно имали у раду 3.876.499 предмета. Решили су 600.200 предмета. Остало је нерешено 3.276.299 предмета, од којих је 2.830.826 у извршној материји у којима није спроведено извршење.

Судови посебне надлежности примили су у 2011. години 411.129 предмета, имали су укупно у раду 970.570, од тога су решили 427.228 предмета.

– Коначно смо сазнали тачан број предмета у Србији – рекла је Ната Месаровић, председница Врховног касационог суда и Високог савета судства, када је на годишњем саветовању судија на Златибору изнела наведене податке.

Велика разлика у односу на број предмета у 2010. години последица је различитог поступања судова пре реформе правосуђа и током 2010. године, у начину на који су приказивани предмети који се односе на извршну материју.

– Као решени предмети приказивани су и они у којима није спроведено извршење, односно који по одредбама тада важећег Судског пословника нису били коначно решени. Због тога сам као председник Врховног касационог суда дала упутство у погледу начина приказивања предмета у извршној материји за шестомесечни извештај 2011. године, по коме су судови и поступили – објаснила је Ната Месаровић.

Када се укупном броју од 3.876.499 предмета пред судовима опште надлежности дода и број од 970.570 предмета у раду судова посебне надлежности, а то су привредни и прекршајни судови, добија се број од 4.847.069 предмета које су сви судови у Србији имали у раду током првих шест месеци ове године.

Од тога је у том периоду решено 1.027.428 предмета, али у међувремену пристижу и нови, па се може оценити да се пред српским судовима у сваком тренутку налази између четири и пет милиона предмета.

Међутим, најважнији податак у овој статистици су извршни предмети (2.830.826) који чине чак три четвртине предмета судова опште надлежности, а половина њих су извршне пресуде за неплаћене комуналије. Када би се тај највећи тег скинуо са судијске ваге, остало би свега око милион „правих” судских предмета (1.045.673) у раду судова опште надлежности.

Када се тако „растерећеном” броју додају и предмети привредних и прекршајних судова, добија се готово округли број од два милиона предмета у раду у свим судовима у Србији. Када би сви судови у Србији имали укупно 2.000 судија, што би био случај ако Високи савет судства врати на посао половину неизабраних (а вероватно ће их бити мање), онда се добија број од хиљаду предмета које један судија треба да реши за шест месеци. Да ли је то могуће – најбоље знају судије.

Све у свему, када се мало анализирају и рашчлане саопштени бројеви, који су у првом моменту деловали фрапантно, јер се простим сабирањем дошло до броја од готово пет милиона предмета, ситуација изгледа знатно боља када се одузму извршни предмети, али ипак недовољно добра за ажурно правосуђе.

Осим тога, треба знати да је 2011. година била оптерећена заосталим предметима из 2010, који су се нагомилали управо због реформе судства, селидбе судова и предмета и свих других послова који су пратили успостављање нове судске мреже. Многи судови донели су програм решавања старих предмета, али многи још имају парнице које трају пет, шест, па и десет година.

Можда ће наредна статистика, на крају године, бити прецизнија, а можда ће показати и боље резултате нове судске мреже која још трпи порођајне муке. Уосталом, како је рекла Ната Месаровић, за сваку реформу је потребно најмање три године да би се резултати на прави начин измерили.