Novi konkurs za 81 sudijsko mesto, koji je juče objavljen u „Politici” i „Službenom glasniku”, mnogi vide kao šansu da ipak nastave da obavljaju sudijsku funkciju, ali i kao mogućnost da Visoki savet sudstva ispravi eventualne propuste do kojih je došlo prilikom opšteg izbora sudija u decembru prošle godine.

Visoki savet sudstva je nekoliko puta saopštavao da je imao teškoće u raspoređivanju dobrih kandidata koji su konkurisali samo za jedan sud, a mogli su biti izabrani u neki drugi, ili čak u sud višeg ranga. Zato se očekuje da će prijave podneti veliki broj sudija koji u decembru nisu izabrani, kao i da će većina njih ovoga puta konkurisati na više mesta, čak i na ona koja su više stotina kilometara udaljena od mesta boravišta.

Jedina „nezgodna” okolnost je što je svih 837 neizabranih sudija dobilo istovetno obrazloženje, bez konkretnih razloga u svakom pojedinačnom slučaju, tako da kandidati na novom konkursu ne mogu znati da li ih je Visoki savet sudstva u decembru ocenio nestručnim, nedostojnim ili neosposobljenim za obavljanje sudijske funkcije, ili ispunjavaju sve uslove, ali jednostavno nisu imali sreće.

Na naše pitanje kako će kandidat znati da li je u decembru ocenjen kao nedostojan ili kao nestručan i neosposobljen za vršenje sudijske funkcije, dobili smo nezvaničan odgovor – da će o tome odlučiti Visoki savet. Prema tome, svih 837 neizabranih kandidata mogu da konkurišu za preostalo 81 mesto, koliko je ostalo upražnjeno, iako su svi dobili jednoobrazno obrazloženje u kome su navedeni kriterijumi na osnovu kojih je Visoki savet odlučivao.

Pretpostavka je, međutim, da su se mnogi prepoznali u detaljima iz intervjua koji je predsednica Visokog saveta Nata Mesarović nedavno dala „Politici”. Ona je, između ostalog, navela da su nekim sudijama advokati otplaćivali kredite, plaćali turističke aranžmane i dogradnju kuća. Navela je i mnoge slučajeve u kojima sudije nisu postupale po zakonu i pravilima struke. Jedan deo štampe pisao je o sudijama koje su se bavile prostitucijom, što niko nije demantovao, kao i o sudijama koje su bile u ličnim i prisnim odnosima sa okrivljenima.

Zato se pretpostavlja da jedan broj neizabranih sudija zapravo dobro zna zašto nije izabran. Međutim, postoje i oni koji su ispunjavali sve kriterijume, dakle i kriterijume dostojnosti i stručnosti i osposobljenosti, ali nisu izabrani zbog smanjenog broja sudija u onim sudovima za koje su konkurisali. Jedini je problem što takvim kandidatima Visoki savet nije stavio do znanja da ispunjavaju sve kriterijume.

Osim toga, mnogi su u nedoumici da li da podnesu ustavnu žalbu zbog neizbora i da istovremeno konkurišu u nadi da će ipak biti izabrani. Ako ponovo ne budu izabrani, a ne podnesu ustavnu žalbu, za koju rok ističe 1. marta, iz toga proizilazi da se slažu sa odlukom Visokog saveta.

Konkurs koji je juče raspisan je neophodan zbog popune upražnjenih mesta u novoj sudskoj mreži, u skladu sa odlukom Visokog saveta o potrebnom broju sudija u Srbiji. Međutim, kako saznajemo, u toku godine biće raspisano još konkursa za mesta u onim sudovima gde se pokaže da je broj sudija nedovoljan u odnosu na priliv predmeta. Za sada je jedino predsednik Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić izjavio, u intervjuu „Politici”, da tom sudu nedostaje oko 20 sudija. Očekuje se da prvi novi konkurs, kojim će zapravo biti „proširena sistematizacija” sudijskih mesta u Srbiji, bude raspisan krajem proleća.

Aleksandra Petrović