Бивше судије поново бирају

Нови конкурс за 81 судијско место, који је јуче објављен у „Политици” и „Службеном гласнику”, многи виде као шансу да ипак наставе да обављају судијску функцију, али и као могућност да Високи савет судства исправи евентуалне пропусте до којих је дошло приликом општег избора судија у децембру прошле године.

Високи савет судства је неколико пута саопштавао да је имао тешкоће у распоређивању добрих кандидата који су конкурисали само за један суд, а могли су бити изабрани у неки други, или чак у суд вишег ранга. Зато се очекује да ће пријаве поднети велики број судија који у децембру нису изабрани, као и да ће већина њих овога пута конкурисати на више места, чак и на она која су више стотина километара удаљена од места боравишта.

Једина „незгодна” околност је што је свих 837 неизабраних судија добило истоветно образложење, без конкретних разлога у сваком појединачном случају, тако да кандидати на новом конкурсу не могу знати да ли их је Високи савет судства у децембру оценио нестручним, недостојним или неоспособљеним за обављање судијске функције, или испуњавају све услове, али једноставно нису имали среће.

На наше питање како ће кандидат знати да ли је у децембру оцењен као недостојан или као нестручан и неоспособљен за вршење судијске функције, добили смо незваничан одговор – да ће о томе одлучити Високи савет. Према томе, свих 837 неизабраних кандидата могу да конкуришу за преостало 81 место, колико је остало упражњено, иако су сви добили једнообразно образложење у коме су наведени критеријуми на основу којих је Високи савет одлучивао.

Претпоставка је, међутим, да су се многи препознали у детаљима из интервјуа који је председница Високог савета Ната Месаровић недавно дала „Политици”. Она је, између осталог, навела да су неким судијама адвокати отплаћивали кредите, плаћали туристичке аранжмане и доградњу кућа. Навела је и многе случајеве у којима судије нису поступале по закону и правилима струке. Један део штампе писао је о судијама које су се бавиле проституцијом, што нико није демантовао, као и о судијама које су биле у личним и присним односима са окривљенима.

Зато се претпоставља да један број неизабраних судија заправо добро зна зашто није изабран. Међутим, постоје и они који су испуњавали све критеријуме, дакле и критеријуме достојности и стручности и оспособљености, али нису изабрани због смањеног броја судија у оним судовима за које су конкурисали. Једини је проблем што таквим кандидатима Високи савет није ставио до знања да испуњавају све критеријуме.

Осим тога, многи су у недоумици да ли да поднесу уставну жалбу због неизбора и да истовремено конкуришу у нади да ће ипак бити изабрани. Ако поново не буду изабрани, а не поднесу уставну жалбу, за коју рок истиче 1. марта, из тога произилази да се слажу са одлуком Високог савета.

Конкурс који је јуче расписан је неопходан због попуне упражњених места у новој судској мрежи, у складу са одлуком Високог савета о потребном броју судија у Србији. Међутим, како сазнајемо, у току године биће расписано још конкурса за места у оним судовима где се покаже да је број судија недовољан у односу на прилив предмета. За сада је једино председник Вишег суда у Београду Драгољуб Албијанић изјавио, у интервјуу „Политици”, да том суду недостаје око 20 судија. Очекује се да први нови конкурс, којим ће заправо бити „проширена систематизација” судијских места у Србији, буде расписан крајем пролећа.

Александра Петровић