„Један човек ради у две државе с три пасоша и четири милијарде евра.”

Званично, за биографе: рођен у Пљевљима, Република Црна Гора, 21. октобра 1970. године. Држављанин Србије. Разведен. Није осуђиван. Војску служио 1989. године у Крању. Вози црвени „ферари”. Донедавно: званично успешан бизнисмен, незванично „краљ кокаина”.

Дарко Шарић је до то такве биографије дошао „крвавим” радом, започетимдеведесетих прошлог века,када је, сведоче познаници, направио „бизнис план” којим је предвидео постане недодирљиви милијардер и „владар из сенке”. Рекло би се да је „бизнис план” правио уз стихове некад популарне песме „Краљ кокаина” и по свему судећи је веровао да ће избећи замке ризичног уличног пословања, међу којима се издваја вишегодишњи боравак у мемљивој просторији без прозора, у пругастом оделу маркираног бренда „Управа за извршење заводских санкција”.

Први корак у „бизнис плану” му је била „позајмица” више стотина хиљада тадашњих немачких марака од једног успешног бизнисмена из Пљеваља. Отишао је у Италију где је направио прве кораке у реализацији „бизнис плана”. Касније је вратио новац с припадајућом каматом човеку од кога је новац првобитно „позајмљен”.

У прво време се, као и већина сада „успешних” Црногораца бавио цигаретама. Кад је тај посао постао све мање примамљив, окренуо се, кажу упућени, бизнису са „жутом робом” пореклом из Авганистана, преко Турске. У то време постаје и „безбедносно интересантан” полицији коју му у неколиконаврата спрема хапшење, али безуспешно. Најближе су му дошли када су запленили 20 килограма хероина у гаражи која се води на име његовог рођеног брата.

У то време, регистрована су и његова прва путовања у Јужну Америку која су касније постала све чешћа. Ипак, никада није забележено да је био у директном контакту с дрогом.

Убрзо почиње и да свој новац улаже у српску привреду. Постаје власник обрадивог земљишта, луксузних станова и вила, приватизованих хотела, ресторана, клубова и кафића. Почиње и да певачимаи певачицамафинансира снимање албума, док они заузврат морају да певају искључиво у његовим клубовима и дискотекама.

О сваком детаљу у свим пословима, строго је водио рачуна како за собом не би остављао трагове који би, као докази, могли да буду коришћени против њега.

У томе је успевао све док му БИА није запленила робу вредну пола милијарде евра само пет дана пре прославе његовог 39. рођендана који је вероватно желео да прослави уз исту песму уз коју је и правио „бизнис план”: „Краљ кокаина”.

Душан Телесковић