Специјално тужилаштво подигло је оптужницу против Луке Бојовића којом га терети да је био организатор убиства Бранка Јефтовића Јорге 2004. године, као и за покушаје убистава Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока исте године, када су погинули њихови телохранитељи Дејан Живанчевић и Милутин Јовичић. Иако се сумња да је Бојовић уплетен у далеко више ликвидација, специјални тужилац Миљко Радисављевић потврдио нам је да га то тужилаштво за сада терети само за три убиства.

Поред Бојовића, оптужницом су обухваћени и некадашњи чланови „земунског клана” Владимир Милисављевић звани Будала који је приведен са Бојовићем, као и Сретко Калинић и Милош Симовић који су ухапшени после седам и по година скривања од српских правосудних органа. Суђење Калинићу и Симовићу већ је почело, а поступак против Бојовића и Милисављевића до сада се водио у одсуству.

Тужилаштво за организовани криминал у оптужници наводи да је Бојовић стао на чело „земунског клана” после убиства његових вођа Душана Спасојевића и Милета Луковића у марту 2003. године, а своју моћ учврстио је након хапшења Милорада Улемека Легије.

Пошто је постао вођа некада најмоћније криминалне групе на Балкану, он је организовао ликвидације и учествовао у покушајима убиства Драшковића и Недовића, кад је са одбеглим Калинићем, који је тада био у бекству, пуцао из аутомобила у покрету.

У новом „земунском клану” поштована су строга правила унутрашње дисциплине и беспоговорно су извршавана наређења Бојовића, који је све одлуке доносио сам. Око себе је окупио одбегле чланове те групе – који су се крили после убиства премијера Зорана Ђинђића, јер су били осумњичени за учешће у том атентату – браћу Александра и Милоша Симовића, Владимира Милисављевића, Милана Јуришића, Сретка Калинића, као и касније убијене Илију Нововића и Цветка Симића, наводи се у оптужници.

Недовић и Драшковић нашли су се 2004. године на мети Бојовића, јер их је кривио за убиство свог пријатеља Жељка Ражнатовића Аркана, док је убиство Бранка Јевтовића Јорге исте године Бојовић наручио због ранијих несугласица, оценило је тужилаштво.

Приликом убиства Јевтовића, Бојовић је Калинића довезао на лице места, сачекао га у аутомобилу и онда му помогао да побегне, наводи се у оптужници.

Током истраге за време екстрадиционог притвора у Хрватској, Калинић је признао да је учествовао у убиствима по налозима Луке Бојовића. Рекао је да то није чинио за новац, већ зато што му је Бојовић био пријатељ, све до 12. марта 2009, када је покушао да га убије.

„Казао ми је да је Жељко Ражнатовић Аркан био његов крштени кум, а људе на које смо пуцали кривио је за Арканову смрт”, изјавио је Калинић. Тај његов исказ прочитан је у Специјалном суду, пошто је он изјавио да признаје све и да га „мрзи да се понавља”.

У том исказу, Калинић је изјавио да су после напада на Андрију Драшковића 24. октобра 2004. године Лука Бојовић и он отишли да то прославе.

„Уз вино смо прославили и кад сам убио Бранка Јевтовића Јоргу тако што сам му испалио хитац у потиљак, а онда га ’оверио’. На Андрију Драшковића смо пуцали из ’мерцедеса’ који је имао војне таблице и ротацију. И тада смо ишли да славимо, јер је Лука био срећан што смо напали колону од неколико возила. То дотад нико није учинио”, рекао је Калинић.

Он је потврдио да су трошкове његовог скривања у Шпанији, Хрватској и у Београду плаћали Лука Бојовић и Милош Симовић и да их је то коштало око 2.000 евра месечно.

Д. Чарнић

-----------------------------------------------------------

Нестао после хапшења Симовића и Калинића

Бојовићу се траг изгубио у лето 2010. године, после хапшења Калинића у Загребу и Симовића на српско-хрватској граници. За њим је у септембру 2010. расписана међународна потерница, када је и почела истрага о убиствима из 2004. године. Оптужница је подигнута 1. марта 2011.

Он је био ухапшен 22. септембра 2007. под сумњом да је скривао одбегле припаднике „земунског клана”. Међутим, како за то није било доказа, оптужен је само за незаконито поседовање оружја и фалсификовање документа.

Пуштен је из притвора 14. априла 2008, после изрицања првостепене пресуде, тако да му је од потврђене казне остало да одслужи седам месеци затвора.

-----------------------------------------------------------

Дијаз: Не користимо методе принуде

Министар шпанске полиције Хорхе Фернандез Дијаз представљајући резултате акције „Зоолошки врт” назвао је операцију хапшења „изузетним успехом” који је елиминисао „једну од српских криминалних група које су се уздигле после рата на Балкану и стварале несигурност у неколико европских земаља”. „Само у Србији и Холандији они су одговорни за више од 20 убистава у склопу својих криминалних активности које обухватају и кријумчарење дроге и организацију проституције”, рекао је министар на представљању арсенала оружја и новца који су пронађени у изнајмљеном стану у улици Нино Браво 3. Он је навео и да информација да ухапшени не узимају затворску храну бојећи се „серума истине” није тачна, јер шпанска полиција не користи такве методе.

Холандија, незванично, неће тражити Бојовићево изручење и случај „препушта” Србији.