Брамерц: Убудуће мање међународне правде

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Међународни кривични суд за бившу Југославију. који постоји већ две деценије. приводи крају своју мисију која је, поготово с обзиром на почетна очекивања, била успешна, оценио је главни тужилац Серж Брамерц, говорећи на трибини Правне школе вашингтонског универзитета „Џорџтаун”. Своје завршне послове суд ће обавити 2015. и 2016, мада је првобитно било предвиђено да се све оконча раније, што није било могуће због касних хапшења неких од главних оптуженика, као што су Радован Караџић и Ратко Младић.

„Време је веома важан фактор у међународној правди”, сматра Брамерц, који се суочава и са новим проблемом: пошто се суд затвара, многи чланови његовог тима већ траже нови посао и одлазе чим га нађу.

После затварања ад-хок суда за бившу Југославију и неких других (за Руанду и Судан), он очекује „мање међународне правде”, оцењујући међутим стечена искуства драгоценим, а постигнућа значајним. „Нико није очекивао да ће сви оптужени физички бити на располагању суду, а то се ипак догодило.”

Одговарајући на питање да ли је Хашки суд допринео помирењу у бившој Југославији, Брамерц је рекао да су „тензије на терену још високе”. „Помирење не може да обезбеди само суд, али без ових суђења заједнице не би могле да крену напред.”

Говорећи о проблему хапшења и испоручивања осумњичених, уз констатацију да су „пропуштене многе прилике да се приведу Караџић и Младић, главни архитекта и главни реализатор програма етничког чишћења”, Брамерц је оценио да су се политички притисци, а конкретно стратегија „штапа и шаргарепе”, показали сврсисходним.

У случају бившег председника Србије Слободана Милошевића, по њему је пресудан био финансијски стимуланс САД, а да је потом кључан био фактор ЕУ, односно сарадња са трибуналом као један од критеријума за напредовање ка европским интеграцијама.

У осврту на најновије контроверзе у раду суда, неколико изненађујућих ослобађајућих пресуда, које су почеле случајевима Анте Готовине и Младена Маркача, Брамерц је рекао да је рампа за доказивање кривице у тим предметима неочекивано подигнута и да је критеријум постао не само помоћ у планирању и организовању, него и директно учешће у извршењу злочина, што је, по њему, тешко доказиво.

„Ми смо у свим предметима доказали да су злочини постојали, али су као разлог за ослобађање неке судије увеле додатне критеријуме који за то нису били толико релевантни”, сматра Брамерц, уз напомену да је велики проблем суда био и остао заштита сведока, што је посебни драстично било на Косову, што је допринело ослобађајућим пресудама за оптужене лидере Албанаца.

На питање „Политике” о предмету Војислава Шешеља, Брамерц је одговорио да је то „пример како не треба да ради међународна правда”.

„Није нормално да неко на пресуду чека 10 година, али је са друге стране Шешељ учинио све да свој случај закомпликује, па је, између осталог, већ три пута осуђен због непоштовања суда и изношења поверљивих информација о сведоцима”, рекао је он и додао да се пресуда Шешељу очекује у октобру ове године.