Више од четири сата требало је представницима Дирекције за управљање привремено одузетом имовином да запечате део куће Милорада Улемека Легије на Цераку који му је привремено одузет решењем Специјалног суда од 1. јуна.

Представници Дирекције дошли су испред куће у Улици Илије Стојадиновића 87 у 10 сати, али се на њихов улазак чекало више од пола сата. „Застој” је изазвао захтев Слободана Миливојевића, Крста Бобота и Горана Петронијевића, Улемекових бранилаца, да службеници покажу овлашћење за спровођење судског решења. За то време, бројне новинарске екипе, којима није био дозвољен прилаз, посматрале су дешавања са удаљености од стотинак метара а друштво су им правили станари околних зграда који су догађај гледали чак и са тераса. Око виле била су паркирана три полицијска џипа, једна „марица”, неколико патролних кола и ватрогасно возило, док је испред отворене капије стајало неколико чувара реда.

Када су извршиоци најзад ушли, за њима је пошло десетак припадника Интервентне бригаде са два пса. Када су пси „јавили“ да у кући нема експлозива или дроге, полицајци су изашли и спровођење судске одлуке је почело. На месту догађаја све време је била и Улемекова супруга Александра Ивановић са троје деце, који су око 11 сати напустили кућу. Адвокат Миливојевић је изјавио да је „ово што се догађа демонстрације силе и безакоња”.

– Сумња да је Улемек купио вилу новцем од отмице Вука Бајрушевића није тачна, јер му за ту отмицу није пресуђено. Уосталом, киднаповање се збило октобра 2000. а Државна безбедност купила је кућу две године пре тога – истакао је Миливојевић.

Тек што је почела замена брава унутар куће, посао је поново прекинут. Пауза је трајала више од сат времена, јер је бравар одједном сео у кола и нетрагом нестао. Говоркања да је отишао по алат који је заборавио, бравар по повратку није потврдио, али је додао: „Па, откуд ја знам која брава иде, нисам видовњак!”

Чекање се тако додатно отегло, а новинари су се све више приближавали објекту и напослетку дошли тик испред отворене капије, пред којом су све време стајали полицајци. На том месту, око 14 сати, Крсто Бобот, пуномоћник Ивановићеве, саопштио је да су браве замењене и да се кључ налази у рукама Дирекције. Он је додао да се остатак виле, који је у поседу Александре Ивановић, изнајмљује а да његова клијенткиња живи као подстанар.

Непосредно пре него што је капија најзад запечаћена, Ивановићева је напустила вилу а новинарима је омогућено да уђу у простор површине око 160 квадрата. Пролазећи кроз шпалир полицајаца у дворишту, извештачи и фоторепортери ушли су у кућу где су их сачекали голи зидови, јер је сва покретна имовина из одузетог дела виле исељена прекјуче. Новинари су се најдуже задржали у дневној соби, поред прозора који гледа на повеће двориште у коме се налазе базен, љуљашке, клацкалице, дечји аутомобилчићи... Велику пажњу привукао је и „џакузи” у купатилу на спрату.

После обиласка, улазна капија је затворена, чиме је и формално Улемеку привремено одузет део куће, све док суд не донесе правноснажну одлуку о целом случају. Ако Улемек не докаже да је легално стекао објекат, држава ће преузети власништво над здањем.