Деценија суђења газда Језди

Када је 7. јуна 2002. године тадашње Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против Јездимира Васиљевића, власника пирамидалне штедионице „Југоскандик” свима је, чини се, лакнуло. И онима који су газда Језди поверили новац због примамљиво високих камата и онима који су веровали да је нова правосудна власт, устоличена после 5. октобра 2000. године, спремна да се обрачуна са остацима режима Слободана Милошевића. Нико, међутим, није ни слутио да се епилог судског поступка неће назирати ни после готово читаве деценије.

Упркос чињеници да је газда Језда побегао у иностранство, о чему је брујала читава Србија, тадашње Окружно јавно тужилаштво у Београду је крајем 2000. године, поднело захтев за спровођење истраге против власника „Југоскандика” и четворице његових „компањона”. И, таман када се чинило да ће избећи одговорност зато што је са сарадницима оштетио штедише за око 190 милиона немачких марака, Васиљевић је 22. јануара 2001. године, по повратку са Кипра, ухапшен на београдском аеродрому.

– Истражном судији Зорану Ђорђевићу, током шесточасовног испитивања, Јездимир је пружио бриљантну одбрану – рекао је по саслушању Васиљевића његов бранилац Драгољуб Ђорђевић. – Казао му је да поседује оригиналне дискете са стањем на дан 6. марта 1993. године помоћу којих недвосмислено може да се утврди да је тога дана у „Југоскандику” штедело 54.000 штедиша. Укупно дуговање према њима тада је било око 122 милиона марака, од чега 104 милиона у Србији и 18 у Црној Гори.

Због оптужби да су извршили продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја тужилаштво је оптужницу подигло против четворице окривљених: Милорада Вукотића, Јездимира Васиљевића, Љубивоја Шундића и Драгана Антонијевића, док је адвоката Стевана Протића теретило за „обичну” злоупотребу положаја.

Девет месеци пошто је ухапшен на аеродрому и одведен у притворску јединицу београдског Окружног затвора, Васиљевић је пуштен да се брани са слободе. Суд је, наиме, одлучио да прихвати јемство које је власник „Југоскандика” нудио као гаранцију да ће се одазивати позивима суда. Као „залог”, Васиљевић је ставио хипотеку на кућу његовог пријатеља Николе Кубатлије, у београдском насељу Дедиње, чија је вредност процењена на пола милиона евра.

Предмет је дат у рад већу којем је председавао судија Бојан Мишић. Изгледало је да су сви услови за одржавање суђења испуњени и да све тече по плану: окривљени су изнели одбрану, суд је почео да саслушава сведоке... Поступак је ишао уобичајеним током све док газда Језда поново није „одјездио” у иностранство.

По потерници Србије, газда Језда је почетком априла 2009. године, ухапшен у Холандији где је у екстрадиционом притвору провео годину дана.

До реформе правосуђа, спроведене у децембру 2009. године, одржано је 33, а одложено чак 19 главних претреса. Разлог одлагања био је, како нам је појашњено у суду, недостатак процесних претпоставки.

Када је 26. марта 2010. године Васиљевић депортован у Србију из Краљевине Холандије, предмет је дат у рад новом судском већу јер председник старог, судија Мишић, није прошао општи избор судија.

Од 31. маја 2010. године, када је ново веће заказало први претрес до данас, ниједно суђење против петорице окривљених није одржано. Опет због недостатка процесних претпоставки. Али, овога пута, искључиво због недоласка окривљених.

Мирослава Дерикоњић