Хроника

Десет година од убиства Аркана

За ликвидацију Ражнатовића, Миленка Мандића и Драгана Гарића осуђени само непосредни починиоци, док је мотив остао непознат

Увиђај у хотелу „Интерконтинетал”

Данас се навршава десет година од када су у новобеоградском хотелу „Интерконтинентал” убијени Жељко Ражнатовић Аркан, командант Српске добровољачке гарде и двојица његових пријатеља Миленко Мандић и Драган Гарић.

За троструки злочин одговарали су непосредни починиоци, али наручиоци убиства, као и мотиви за ликвидацију једног од најмоћнијих људи деведесетих година прошлог века, до данас су остали непознати.

Према ономе што је доказано у два судска поступка, у Ражнатовића и његове пријатеље пуцао је Добросав Гаврић, бивши полицајац из Лознице, док су му саучесници били Драган Николић Гаги и Милан Ђуричић Мики. Сва тројица осуђени су у октобру 2006. године на по 30 година затвора. Вујадин Крстић, Дејан Питулић и Стојан Ранковић осуђени су на по шест, Ђорђе Грубачић на девет, док је лекар Миломир Васиљевић осуђен на три године затвора.

Гаврић и Ђуричић бранили су се током другог суђења са слободе јер им је, према тадашњим законским одредбама, због дугог трајања судског поступка, притвор укинут. Они нису дошли на изрицање пресуде и већ више од три година за њима је расписана потерница. Казну од 30 година затвора служи једино Драган Николић. Он је у притвору од 2004. године, када су га аустријске власти изручиле Србији.

Јасна Диклић, сестра Жељка Ражнатовића указивала је током трајања суђења да суд и тужилаштво нису испитали улогу бизнисмена Андрије Драшковића, за кога породица сумња да стоји иза злочина, као посредник између наручилаца и непосредних починилаца. Као један од оних који су умешани у убиство Аркана у медијима је помињан и Зоран Ускоковић Сколе, некадашњи вођа раковичког подземља. Ускоковић је убијен три месеца после ликвидације Ражнатовића, а утврђено је да су у њега пуцали припадници „земунског клана” Сретко Калинић и Миле Луковић, по налогу Душана Спасојевића.

Медији су спекулисали да се Гаврић и Ђуричић од 2006. године крију у Федерацији БиХ.

Жељко Ражнатовић рођен је 1952. године у Брежицама, у Словенији. Био је командант српских паравојних формација у ратовима на просторима бивше СФРЈ, припадник тајних безбедносних служби некадашње Југославије, председник Странке српског јединства, народни посланик и власник ФК „Обилић”. Због оружаних пљачки осуђиван је у Белгији, Холандији, Шведској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Италији, а због ратних злочина тражио га је и Хашки трибунал. Био је на Интерполовој листи од 10 најтраженијих криминалаца, бежао је више пута из затвора. Због „посла” којим се бавио течно је говорио енглески, француски и италијански језик, а познавао је и немачки, шведски и холандски.

Аркан је предводио акције добровољаца у рејону Осијека и Вуковара, у Лици, Банији, Кордуну и Далмацији, као и у Источној Босни. Један од његових ратних пријатеља био је Милорад Улемек Легија, организатор убиства премијера Зорана Ђинђића.

Ражнатовић је био ожењен фолк звездом Светланом Ражнатовић, против које се сада води истрага због вишемилионских малверзација приликом трансфера играча „Обилића”.

Д. Чарнић
објављено: 15/01/2010

Последњи коментари

Петар Миловановић | 16/01/2010 13:16

Прича би могла да почне: Родила мајка сина јунака, чувала га, неговала и уместо успаванке читала му јуначке песме о Милошу Обилићу, Краљевић Марку и Бановић Страхињи. Од њега су стрепели сви српски непријатељи, који су годинама кидисали на наш незаштићени народ у Книнској Крајини, Славонији, Босни и на Косову и Метохији. Жељко Ражнатовић Аркан је попут Хајдук Вељка Петровића или Вожда Карађорђа, улетао у непријатељски осињак где год је српски народ био нападнут и у безизлазној ситуацији. Са очајем и тугом слушали смо вести о покољу над србима, а помоћи ниодкуда. Изилазили смо на улице и тргове да некога умолимо да помогне страдалницима. Голобради младићи тражили су да им се подели оружје, па да крену у одбрану срба. Са радошћу би примили вест да се борци Српске добровољачке гарде спремају да пођу на ратиште. Захваљујући њиховом јунаштву и пожртвовању спашени су многи српски животи. Борци Српске добровољачке гарде заслужују признање, јер ситуација није ништа боља но пре десет година!

Veljko  | 18/01/2010 06:35

Stara narodna prica svetom se prepricava!Daj Srbinu
sekiru jednom i drugom i oni ce se pobiti sami.
Zar nije istina?

Paja Patak | 12/03/2010 02:28

Sve osudjene za Arkanovo ubistvo treba pustiti. On je hiljadugodisnja sramota za Srbiju, gora nego bilo koji ratni zlocinac iz II Sv. Rata. Ne treba ni da se podsecamo ponovo na tog bandita. Zahvaljujuci njemu i slicnima Vojska je izgubila kredibilitet i Juga se raspala. Sa svake zaracene strane bio je po jedan Arkan koji je ratovao za bogatstvo narodnim zivotima i sramotom. Da li su ljudi u Srbiji svi poludeli ili sta se to dogadja tamo? Godisnjicu njegovog ubistva treba proslaviti. Ko je tukao izbeglice kod Vukovara i terao ih na front? Ko je mlatio Bosance sto se nedovoljno odlucno tuku sa svojim komsijama Muslimanima? Tigrovi su lovili video rekordere i televizore, zamrzivace, novac i nakit. Jad i beda.