Све већи број грађана Србије се приликом одласка у станице полиције суочава с немогућношћу да обави посао, било да је у питању издавање нових личних карата и биометријских пасоша, или регистрација аутомобила и мотоцикала. Разлог је што у њиховом „профилу” у Јединственом информационом систему (ЈИС) МУП-а Србије стоји забелешка „Ф” (фиктивна адреса), што значи да не бораве на адреси на којој су пријављени у личним документима.

– Недавно сам отишао у полицијску станицу да региструјем мотоцикл, али ми је службеница за шалтером рекла да то не могу да учиним јер наводно живим на фиктивној адреси. Својим очима сам видео ознаку фиктивне адресе на компјутеру – рекао је један од грађана који је желео да остане анониман. По његовим речима, службеница му је објаснила да је проблем настао јер својевремено није платио саобраћајну казну, а полиција га је безуспешно тражила на адреси на којој је пријављен у личној карти, па је она у систему забележена као фиктивна.

Систем ознака „фиктивне адресе” у терминалу МУП-а уведен је пре неколико година, а функционише на следећи начин: уколико патрола полиције не пронађе одређену особу на адреси на којој је пријављена у личној карти, најчешће после другог покушаја, у њен досије у Јединственом информационом систему МУП-а се уписује ознака „Ф”. Док поново не регулише свој статус, та особа не може да извади или продужи личну карту, возачку дозволу, пасош или да региструје аутомобил јер се при сваком подношењу захтева врши провера података преко терминала.

„Скидање” ознаке „Ф” је компликовано, а врши се тако што се најпре измирују све неплаћене саобраћајне казне – листинг изречених мандатних казни може се добити у Управи саобраћајне полиције МУП-а, као и у локалним полицијским станицама. Затим је потребно да се извади и листинг покренутих прекршајних поступака код градских судија за прекршаје, а потом особа са „Ф” етикетом мора да се јави код судије који га тражи. С листинзима, плаћеним казнама и потврдом судије за прекршаје да се „Ф” особа јавила, одлази се у полицијску станицу где се поново започиње процедура пријављивања на одређену адресу. Да проблем буде већи, већина грађана сазна да је заведена као особа с фиктивном адресом тек кад им је потребан неки документ, а по обичају им је потребан хитно.

Обавезу да пријаве адресу на којој заиста и бораве најчешће пропуштају да регулишу држављани Србије који се налазе на привременом раду у иностранству, затим студенти, сезонски радници и избеглице. Међутим, има и оних који свесно манипулишу адресом становања како би себи обезбедили неку погодност – тако је од 2005. године, када су власти Јагодине донеле одлуку о додели помоћи незапосленим трудницама и младим брачним паровима, број грађана с „фиктивним” пребивалиштем у овом месту порастао за 6.000. Такође, после најаве визне либерализације за грађане Србије од почетка 2010. године (која неће важити за грађане Косова), нагло се повећао и број Албанаца који су пријавили пребивалиште у општинама на југу Србије.

Како сазнајемо, утврђивање истинског пребивалишта и боравишта грађана здушно подржавају и делиоци правде у Србији јер се огроман број суђења одлаже, а велики број случајева и застарева због нетачних адреса оптужених, сведока и осталих учесника у поступцима.

Марко Албуновић

-----------------------------------------------------------

Деценија од последње провере

Последња велика званична акција провере пребивалишта и боравишта грађана МУП-а Србије започела је септембра 1999. године. Акција је била пропраћена и идиличним ТВ спотом: у класичној дневној соби с троседом и шустиклом на столу, бакица послужује двојицу младих полицајаца и разговара са њима.

Тадашње опозиционе странке листом су осудиле акцију МУП-а, позивајући грађане да не отварају врата својих домова полицији, јер је неповредивост стана гарантована Уставом.

М. А.