Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гласине о СМС превари

Гласине о СМС превари

Поједини електронски медији су током јучерашњег дана објавили информацију да је МУП Србије упозорио кориснике мобилних телефона да не одговарају на пропуштене позиве са непознатих бројева, који почињу са +39, +390, +391, + 392, +393, +394, јер могу постати жртве преваре. У наводном јучерашњем упозорењу из полиције, наведено је да се позивањем ових бројева може направити телефонски рачун и од 2.000 евра, те је грађанима саветовано да информацију о пропуштеном позиву само избришу. Масовност употребе мобилних телефона уз напомену о енормно великим телефонским рачунима, услед „наседања” на провокацију превараната, довољан су разлог да се вест муњевито прошири „чаршијом” у којој већина, нажалост, већ увелико грца у дуговима.

Ипак, у полицији, као и у „Телекому Србије”, нашој редакцији јуче нису могли да потврде ову информацију. Испоставило се да је реч о одређеном писму, које је из МУП-а, вероватно у форми одговора на новинарско питање у вези са СМС преварама, послато још пре две године.

– Кориснички центар „МТ:С” у протеклом периоду нису контактирали корисници са рекламацијом да су добили СМС поруку или пропуштен позив са међународних бројева +39, +390, +391, + 392, +393, +394. Све тарифе позива ка иностранству су доступне на сајту – наводе у „Телекому Србије”.

У МУП-у Србије нам је речено да од 24. децембра прошле године, када је јавност обавештена о такозваним смишинг преварама путем порука на мобилним телефонима, нису имали сличне пријаве превара.

– Од краја прошле године нисмо имали пријаве телефонских смс превара, нити смо слали обавештење тим поводом – кажу у МУП-у Србије.

Подсетимо, у полицијском саопштењу крајем прошле године, наведено је да грађани Србије све учесталије добијају поруке од непознатих особа, које их обавештавају да су добитници новчаних награда, аутомобила, накита, летовања, крстарења.

– Те поруке се шаљу или са страних бројева, или власнику телефона уопште не изађе број са кога је послата порука, већ име неке фирме и то светски познате. Да би добили наводну награду, грађани треба да посете одређени интернет линк, где се од њих захтева да дају личне податке, податке о платним картицама. Преваранти онда те податке користе за плаћање робе наручене у интернет продавницама, пребацују новац на друге рачуне или фалсификују платне картице. Такође, уколико потенцијална жртва уђе на одређени линк, а не остави податке, преваранти могу да му убаце вирус у компјутер и податке тако украду – објашњено је у МУП-у.

У појединим, сличним порукама, остављен је био и број телефона који би грађани требало да позову, ако желе да приме наводну освојену награду. Позивом тог броја било је могуће изгубити и по хиљаду динара.

Због свеопште друштвене панике, нарочито када за новац „једним кликом” покушају да нас пређу преваранти, није на одмет да подсетимо и на друге модусе смс и телефонских превара.

О поруци, која је представљала превару, почетком децембра прошле године јавност је обавестила и Јасна Матић, министарка за телекомуникације и информатичко друштво, упозоравајући грађане да не реагују бурно и у паници.

Текст поруке гласио је: „Тата ово је мој нови број, пошаљи поштом, постнетом, 20.000 динара, не на моје име, већ на име Милан Димитријевић – он код себе има личну карту, а ја моју не могу да нађем и пошаљи ми поруком број уплате”.

Једна од свакако најузнемирујућих превара путем поруке на мобилном телефону, која је била актуелна пре неколико година, гласила је:

„Ваш муж је настрадао у саобраћајној несрећи. Позовите број телефона са екрана да бисте добили више информација”. У шоку, грађани би позивали наведени број у покушају да сазнају шта се десило. Са друге стране, љубазна особа се на све начине трудила да разговор траје што дуже, наводно тражећи папире, позивајући своје колеге… На крају би се испоставило да је наводно реч о особи са сличним именом и презименом.

У међувремену кредит на мобилном би се потпуно истрошио или би рачун на крају месеца био висок. Провером позиваног броја испоставило се да је реч о комерцијалном броју телефона, регистрованом у некој суседној земљи.

Данијела Вукосављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.