Горело предузеће „Крмиво продукт”

Око 1000 квадратних метара сурчинског предузећа „Крмиво продукт”, власништва Драгољуба Марковића, кума покојног премијера Зорана Ђинђића, изгорело је у пожару који је избио јуче око 11.40 часова. Према незваничним информацијама, пожар је најпре избио у штали у склопу предузећа, а потом се проширио на кровну конструкцију. Узрок пожара у Улици маршала Тита број девет, у чијем је гашењу учествовало 25 припадника Ватрогасне бригаде, још није утврђен.

Према писању медија, предузеће „Крмиво продукт” био је један од највећих снабдевача „Це маркета” кокошијим јајима. Убрзо су јаја из овог предузећа освојила и купце на зеленим пијацама. Због пропасти већине великих произвођача јаја, „Крмиво продукт” је, стицајем околности, постао монополиста на тржишту.

После ових написа, име власника сурчинског предузећа поново је почело да се помиње 2003. године када су медији објавили информацију да у кући Драгољуба Марковића у Београдској улици број 72 у Новим Бановцима живи Чедомир Јовановић, тадашњи потпредседник Владе. Кућа у којој је раније живео Марковић, објавили су медији, изузетно је луксузно здање на великом имању са затвореним базеном и теренима за тенис и мали фудбал, изграђеним на платформи изнад саме обале Дунава.

Марковићево име медијима је било занимљиво и због чињеница да је сурчински бизнисмен крстио децу покојног премијера Зорана Ђинђића. У кумовским везама, Марковић је и са Љубишом Бухом Чуметом, једним од три сведока сарадника у поступку против оптужених за убиство српског премијера.

У једном од интервјуа, одговарајући на питање да ли је његов кум Буха криминалац, Марковић је одговорио:

– Могу да тврдим за себе да то нисам, зато што знам шта радим. За Љубишу Буху могу да тврдим да није, онолико колико знам шта ради. Знам да је на лизинг увезао машине за асфалтирање путева које је изнајмио некој грађевинској фирми у Београду. И знам да је добио озбиљан кредит да би то урадио.

Марковић је својевремено био на челу аероклуба из београдског насеља у коме живи. Осим што је тај клуб обучавао спортске пилоте, у његовом саставу је био и авион „цесна 310“ који је користио Марковић. „Тристадесетка“ је двомоторни авион са елисним моторима који прима шест путника, а сурчински бизнисмен га је најчешће користио за своје одласке на Јадранско море.

Поменути авион је некада у СФРЈ био власништво фирме „Енергоинвест“ из Сарајева и постао је чувен када се у њему 1979. године на аеродрому у Пули слупао без последица тадашњи високи функционер БиХ Бранко Микулић. После тог удеса летелица је дуго стајала у Пули, одакле је пребачена за Београд, где је поправљена и враћена у саобраћај. Пошто га је Марковић купио, авион је имао још један мањи удес у Тивту, после кога је поново поправљен. Крајем деведесетих, сурчински бизнисмен се дефинитивно одвојио од уклете „цесне“, продавши је непознатом бизнисмену ван СРЈ.