Nije sporno da je narkoklan Darka Šarića postojao desetak godina unazad, kao ni to da tek od 2005. godine on počinje da deluje u Srbiji, kaže za „Politiku” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde. Važno je, prema rečima Homena, da se za ovaj klan ne vezuju kriminalne aktivnosti kao što su ubistva, otmice, kidnapovanja, ona na koje smo navikli u slučaju „zemunskog klana”, već upravo pranje novca stečenog kriminalom.

– Šarićeva grupa je najveći deo kriminalnih aktivnosti obavljala upravo van Srbije, odnosno, putevi droge su išli preko tržišta zapadne Evrope. Zbog toga je važno da funkcionišu razne institucije koje imaju sistem da upozore da „prljav” novac ulazi u zemlju, a Srbija do 2006. godine nije imala Upravu za sprečavanje pranja novca, zatim Agenciju za borbu protiv korupcije i Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Danas, u slučaju Šarićeve grupe, imamo potpuno specifičnu vrstu kriminala u odnosu na nekadašnji „zemunski klan”. Istraga će pokazati ko je sve umešan i ko je imao veze sa Šarićevom grupom – napominje Homen.

Obrazlažući svoju nedavnu izjavu da oko 70 odsto ugostiteljskih objekata drži mafija, Homen kaže da se nelegalno stečen novac, osim pranja kroz sportske klubove i privatizaciju, prao i kroz ugostiteljske objekte. On kaže da će finansijska istraga u slučaju Šarićeve grupe vrlo brzo pokazati koji su to sve lokali i ugostiteljski objekti kroz koje je prolazio „prljav” novac.

– U prvih 10 meseci primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom oduzeto je oko 15 ugostiteljskih objekata. Vrlo često imamo pojavu da su oni izuzetno luksuzni, a nemaju svoju celishodnost, u smislu da mogu da zarade novac. Logično je da onda taj novac ne dolazi iz čistih izvora, već je interes tog objekta da se novac koji je nelegalno stečen, opere. Suština su upravo finansijske istrage koje se vode protiv kriminalnih grupa i koje će pokazati koliki je to broj lokala – tvrdi Homen.

Prema rečima našeg sagovornika, u poslednjih 20 godina pokazalo se kao svojevrsni obrazac to da se prljav novac, koji dolazi od trgovine narkoticima i vršenja drugih krivičnih dela, prao kroz tri oblasti. Jedna je ulaganje u sport i klubove, koji nisu, kako kaže Homen, bili pod dovoljnom kontrolom države. Drugo je ulaganje u ugostiteljske objekte i treće, tvrdi naš sagovornik, je pranje novca kroz privatizaciju.

– Činjenica je da u početku nismo imali adekvatnu kontrolu novca koji ulazi u Srbiju prilikom kupovine preduzeća. Prošle godine su izmenjene odredbe zakona koje sada onemogućavaju raznim osobama koje su krivično osuđivane da ulažu novac u privatizaciju – ocenjuje Homen.