Није спорно да је наркоклан Дарка Шарића постојао десетак година уназад, као ни то да тек од 2005. године он почиње да делује у Србији, каже за „Политику” Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде. Важно је, према речима Хомена, да се за овај клан не везују криминалне активности као што су убиства, отмице, киднаповања, она на које смо навикли у случају „земунског клана”, већ управо прање новца стеченог криминалом.

– Шарићева група је највећи део криминалних активности обављала управо ван Србије, односно, путеви дроге су ишли преко тржишта западне Европе. Због тога је важно да функционишу разне институције које имају систем да упозоре да „прљав” новац улази у земљу, а Србија до 2006. године није имала Управу за спречавање прања новца, затим Агенцију за борбу против корупције и Закон о одузимању имовине стечене кривичним делом. Данас, у случају Шарићеве групе, имамо потпуно специфичну врсту криминала у односу на некадашњи „земунски клан”. Истрага ће показати ко је све умешан и ко је имао везе са Шарићевом групом – напомиње Хомен.

Образлажући своју недавну изјаву да око 70 одсто угоститељских објеката држи мафија, Хомен каже да се нелегално стечен новац, осим прања кроз спортске клубове и приватизацију, прао и кроз угоститељске објекте. Он каже да ће финансијска истрага у случају Шарићеве групе врло брзо показати који су то све локали и угоститељски објекти кроз које је пролазио „прљав” новац.

– У првих 10 месеци примене Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом одузето је око 15 угоститељских објеката. Врло често имамо појаву да су они изузетно луксузни, а немају своју целисходност, у смислу да могу да зараде новац. Логично је да онда тај новац не долази из чистих извора, већ је интерес тог објекта да се новац који је нелегално стечен, опере. Суштина су управо финансијске истраге које се воде против криминалних група и које ће показати колики је то број локала – тврди Хомен.

Према речима нашег саговорника, у последњих 20 година показало се као својеврсни образац то да се прљав новац, који долази од трговине наркотицима и вршења других кривичних дела, прао кроз три области. Једна је улагање у спорт и клубове, који нису, како каже Хомен, били под довољном контролом државе. Друго је улагање у угоститељске објекте и треће, тврди наш саговорник, је прање новца кроз приватизацију.

– Чињеница је да у почетку нисмо имали адекватну контролу новца који улази у Србију приликом куповине предузећа. Прошле године су измењене одредбе закона које сада онемогућавају разним особама које су кривично осуђиване да улажу новац у приватизацију – оцењује Хомен.